Danijela Štajnfeld: Nemam nijedan motiv da lažem ili izmišljam priče o tako strašnoj traumi

Ona naglašava da u ovom slučaju postoje brojni svedoci, uključujući i žrtve, ali i materijalni dokazi koji potvrđuju njenu traumu izazvanu Lečićevim seksualnim nasiljem.

– Moje iskaze je zapisao psiholog i datiraju od dana odmah posle silovanja, počevši od moje prijave Viktimološkom društvu. Priloženi su iskazi prijtelja kojima sam se poverila u prvim satima kad sam preživela i dočepala se slobode. Priloženi su i profesionalni izveštaji kliničkih psihologa iz nekoliko terapeutskih centara koji uključuju i bolničke i univerzitetske timove. Postoji veliki broj dokaza i svedoka o mom lečenju tokom godina u Americi, gde je na prvoj stranici svakog izveštaja, svake istorije bolesti napisano da sam bila silovana 2012. godine – ukazuje Štajnfeld.

Dodaje da je jedna od kliničkih psihologa žena srpskog porekla i da govori tečan srpski jezik.

– Ona je u svom izveštaju 2014. godine navela da sam bila maltretirana i silovana od strane Branislava Lečića. To je bilo prvi put u Americi da sam rekla njegovo ime. Valjda zato što je ona naša žena pa će znati ko je. Sada se javlilo još devojaka koje su doživele različčite vidove Lečićevog nasilja i čija su svedočenja ponuđena tužilaštvu. Tužilac je odbio da ih sasluša – navodi Štajnfeld.

Ona smatra da je jedini zaključak koji može da donese nakon odbačene krivične prijave taj da je “tužilaštvo pod pritiskom nasilnika i da ih se tužilac boji”.

– Tužilac zna da ja nemam nijedan motiv da lažem ili izmišljam priče o tako strašnoj traumi, najstrašnijem napadu na moje ljudsko biće. Tužilac mi je, u vreme kada sam dostavila gomilu dokaznog materijala, čak i poručio da mi veruje. Ja moram da naglasim da ja nisam bila ta koja je inicirala ovaj postupak. Tužilaštvo je mene kontaktiralo posle medijskih objava o filmu “Zaceli Me”. Tužilaštvo je nedeljama insitiralo da pristupim postupku. Ja sam odbijala, jer nisam smatrala da je moguće išta postići i da sudski postupak u Srbiji može da doprinese mom daljem ili boljem zaceljenju. Na moja odbijanja i rečenicu da mislim da naše pravosuđe nije struktuirano s ciljem da razume žrtvu, tužilac mi je rekao: “Danijela, niste fer” – objašnjava Štajnfeld.

Ona dodaje da je procesu pristupila u cilju da zaštiti žrtve nasilja Miroslava Aleksića jer je čula da će njegovi đaci preći u Lečićevu školu, “znajući da bi to značilo da uskaču direktno u ruke drugog silovatellja”.

– Takođe, shvatila sam da treba da dam glas žrtvama koje su za sada strahom primorane da ćute, jer im ćutanje izgleda bezbednije od prijave nasilnika. I danas, dok ovo pišem, mnoge devojke i žene doživljavaju seksualno nasilje. Koliko nas je progovorilo? Samo šačica. Zašto samo tako malo? Upravo zbog ovakvih procesa u kojima tužilac ne želi da sasluša sva svedočenja. Zato još mnoge žrtve istog napasnika ostaju anonimne. Ja ostajem zaceljena kako god da se ovaj apel za prava žrtava silovanja u Srbiji završi. Na nama kao pojedincima je da učimo iz ovoga i uočimo u čemu je problem. Na nama je da sada konačno razumemo sve razloge ćutanja žrtava koje nas okružuju, a koje bi, da ih danas pitate, negirale sve traume koje su proživele samo da ne dožive ovo što sam ja danas doživela. Sve što sam uradila u poslednjih devet godina, svaka odluka, svaka patnja, moj odlazak, moj film, svaki napor da preživim je dokaz traume tog silovanja. Ja ne moram nikome ništa da dokazujem. Ja želim da žrtve imaju slobodu da prijave nasilje i da imaju pravo pomoći i podrške. I jedna žrtva je previše, a ima ih nebrojeno. To mora da prestane. Zato ja neću stati – poručuje Danijela Štajnfeld..