Danilo Krivokapić: Neprilagođen prevod evropskih standarda

Međutim, EU propisi sadrže norme i standarde koje u pravnom sistemu Srbije ne prate odgovarajući instrumenti i tumačenja za njihovu primenu, kaže za Danas Danilo Krivokapić, direktor Share Fondacije, povodom važne teme izmena Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koja je otvorena već niz godina.

Prema njegovim rečima novi propisi EU se primenjuju od maja ove godine i to su Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti, poznatija kao GDPR i tzv. Policijska direktiva koja reguliše zaštitu podataka o ličnosti u krivičnim postupcima.

– Ovi propisi predstavljaju trenutno najviši standard zaštite podataka, što znači da i Nacrt garantuje čitav niz novih prava našim građanima i uvodi nove obaveze kompanijama i državnim organima koji podatke obrađuju. Međutim, EU propisi sadrže norme i standarde koje u pravnom sistemu Srbije ne prate odgovarajući instrumenti i tumačenja za njihovu primenu. Pisci Nacrta su to rešavali upućivanjem na pravila koja tek treba doneti, ili su podrazumevali da će se nepostojeći pravni koncepti vremenom usvojiti. Činjenica da se u Nacrtu spajaju dva odvojena EU propisa, dodatno opterećuje ne samo jezik i strukturu teksta, već i princip pravne sigurnosti – ukazuje Krivokapić.

Kako dodaje, verziju Nacrta koja je bila na javnoj raspravi, kritikovali su i Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Društvo sudija Srbije, kao i organizacije građanskog društva.

– Ovih dana, javnost je nakon više meseci konačno dobila priliku da vidi mišljenje Evropske komisije kojoj je Nacrt proletos poslat na ocenu, a u kom se navodi da Nacrt predviđa preko 40 izuzetaka od opštih pravila, te da je tekst neprecizan. Pritom, Komisija je razmatrala samo usklađenost sa evropskim okvirom. Konfuznim odredbama, između ostalog, ozbiljno je ugrožen mehanizam zaštite prava kroz instituciju Poverenika. S druge strane, odredba iz GDPR o kaznama koje mogu iznositi i do 20 miliona evra ili 4 odsto godišnjeg obrta, u Nacrtu je „prevedena“ na iznos od 16.000 evra – navodi naš sagovornik.

Upitan ko i kako može da zloupotrebi JMBG građana ili neki drugi lični podatak, on odgovara da što neko ima više podataka o vama, veća je mogućnost zloupotrebe.

– JMBG se koristi kao metod potvrde identiteta u kol-centrima mnogih banaka i provajdera, što znači da neko može da vam blokira račun jednim pozivom. Uz dodatne podatke, može da zaključi ugovor pa i da registruje firmu u vaše ime. Većina hakerskih napada u svetu izvedena je tako što je neko naseo na mejl ili poruku, misleći da je iz pouzdanog izvora jer raspolaže njegovim ličnim podacima – objašnjava Krivokapić.

Na pitanje da li je u Srbiji veći problem neinformisanost građana da ne treba uvek i svakom da daju lične podatke ili to što privatne radnje i organizacije, ali i delovi države za razne stvari traže lične podatke koji im realno nisu potrebni, Krivokapić da građani nisu dovoljno informisani o tome kako se njihovi podaci koriste, ali smatra da to nije osnovni problem.

– Građani nemaju obaveze u ovoj oblasti, već pre svega prava da svoje podatke podele sa drugima ili sačuvaju za sebe. Obaveza leži na državnim organima i kompanijama koje obrađuju velike količine naših podataka, a pritom ostvaruju ekonomsku korist. To je upravo namera novih propisa EU, da izbalansiraju ovaj neravnopravan odnos i omoguće građanima da povrate kontrolu nad svojim podacima – zaključuje on.

Prema njegovim rečima, nepoštovanje propisa je značajno veći problem od toga što važeći zakon nije dobar.

– Iako važeći zakon nije prilagođen tehnološkoj revoluciji iz proteklih 20 godina, on ipak sadrži niz pravila koja mogu da zaštite građane i njihovo pravo na privatnost. Međutim, svedoci smo da je moguće, recimo, da Agencija za privatizaciju deset meseci na svom sajtu nezakonito drži podatke o preko pet miliona građana, a da za to niko ne odgovara jer je postupak zastareo a Agencija prestala da postoji. Moguće je i da zbog brojnih nezakonitosti Poverenik zabrani obradu podataka preko aplikacije „Izabrani doktor“, a da ministar zdravlja saopšti da se na Poverenika ne treba obazirati. Upravo ti primeri najbolje pokazuju odnos države prema pravu na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti – navodi on.

Upitan kada bi moglo da dođe do izmene zakona i kako da on ne ostane mrtvo slovo na papiru, Krivokapić kaže da se novi zakon može usvojiti kad god većina u parlamentu odluči, ali usled otežane komunikacije nadležnog ministarstva sa građanima teško je proceniti kada bi se to moglo desiti.

– Postojeći Nacrt nije dobar i potrebno je da radna grupa najpre uzme u obzir komentare Poverenika, građanskih organizacija, Društva sudija, Evropske komisije i poslovnog sektora. Ne uliva poverenje činjenica da je radna grupa formirana 2013. sa zadatkom da pripremi Nacrt do kraja te godine. Za to vreme, Poverenik je predstavio dva modela zakona koje su podržali i domaći i evropski stručnjaci, ali Ministarstvo pravde nije imalo sluha. S obzirom da je reč o fundamentalnim pravima građana u digitalnoj eri, pritisak javnosti bi mogao imati presudnu ulogu – zaključuje Danilo Krivokapić.

Poverenik: Nacrt zakona neprimenjiv

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da je to što je Ministarstvo za evropske integracije stavilo NVO Partneri za demokratske pokrete Srbija, odnosno javnosti dokument koji sadrži mišljenje i komentare EK o Nacrtu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kao korektan potez, kako sa stanovišta prava javnosti utvrđenih Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, tako i sa stanovišta proklamovane i očekivane transparentnosti procesa pridruživanja. Poverenik ipak, u svom saopštenju, ponavlja poziv Ministarstvu pravde da dokument, preveden na srpski, objavi na svojoj internet prezentaciji.

Kako se navodi u saopštenju Nacrt predstavlja izuzetno loš tekst iako je nekoliko puta korigovan. „I s normativnog i s funkcionalnog stanovišta, on je na veoma niskom nivou, i što je najvažnije, praktično je neprimenljiv“, zaključuje Poverenik.