Foto: BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV/MOMinistarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević zvanično se priključila Srpskoj naprednoj stranci, i time prešla na sledeći stepenik svoje političke karijere, koja je iznikla i procvetala u doba korone, kad gotovo ništa drugo ne cveta, ni svetu ni Srbiji.
Kada je kod nas, 6. marta prošle godine zvanično zabeležen prvi slučaj korona virusa, a država sedam dana kasnije oformila i Krizni štab za suzbijanje epidemije, doktorka Kisić bila je jedna od stručnih, nestranačkih ličnosti čije je prisustvo u tom telu prvih dana naivno ulilo nadu građanima da će nas kroz krizu koja sledi voditi oni koji znaju šta rade.
Specijalistkinja epidemiologije sa zavidnom biografijom, visokim prosekom ocena na fakultetu, vanredna profesorka na Katedri epidemiologije Medicinskog fakulteta u Beogradu, dotadašnja pomoćnica direktora Instituta Batut, u prvim pojavljivanjima umerena i uzdržana, zaintrigirala je širu javnost kojoj je bila nova i nepoznata.
Čini se da se veći deo javnosti zaokupio odmerenom i elegantnom pojavom doktorke, a u medijima se glasnije pričalo o njenim „odvažnim“ i „znalačkim“ odevnim kombinacijama i uvek perfektnoj frizuri nego o poslu koji radi.
Jedni su u njoj videli taj ideal moderne, i uspešne žene, profesionalno ostvarene i obrazovane, a istovremeno atraktivne i doterane s merom.
Drugi su, međutim, počeli da propituju njenu stručnost, broj naučnih radova, govorilo se o upitnom znanju i diskutabilnoj stranačkoj neopredeljenosti, a postavljalo se i pitanje odakle doktorka baš tu – u Kriznom štabu.
Već u prvim nedeljama rada Kriznog štaba, oprečne i neubedljive izjave, širenje panike i nesigurnosti na građane i političari koji su na konferencijama za štampu glasniji od lekara, pokazali su da neće biti neke koristi od tog tela, a da se takozvani „stručni deo“ tu nalazi samo forme radi, dok odluke donosi vrh države, ne obazirući se na struku.
Kisić Tepavčević istakla se tada najpre čuvenim „lapsusom“, kada je izjavila da je prvi slučaj obolelog od korone zabeležen 1. marta, pre nego je SNS imala veliku akciju skupljanja predizbornih potpisa, da bi se kasnije pravdala da je ipak greška u pitanju.
Izjavila je Kisić Tepavčević i da članovi Kriznog štaba „nikada nisu rekli da je to smešan ili najsmešniji virus“, mada je kasnije i upadala u klinčeve sa doktorom Nestorovićem, izjavivši da joj ponekad „zadaje glavodolje“, ili žustro negirajući njegove reči da „Štab na početku nije znao sta radi“.
Na zahteve lekara za ostavkama u Kriznom štabu, hladno je odgovarala da je to „razmena profesionalnih mišljenja“, te da tu nema ničega interesantnog za medije.
Njena stranačka opredeljenost postala je još jasnija kada su mediji počeli da pišu o njenom bratu, inače mužu bivše ministarke Nele Kuburović, biznismenu čija je firma za par godina porasla čak 14 puta.
Opozicija je govorila i o „porodičnom biznisu“, tenderima nameštenim za tu firmu, a Marinika Tepić je u više navrata iznosila dokaze kako su bratovljeva firma i još neke saradničke stekle basnoslovno bogatstvo dobijajući ogromne poslove sa državnim preduzećima i firmama.
Doktorka Kisić nije se posebno uzrujavala takvim pisanjima i pričama, i nastavila je da dokazuje lojalnost vlasti.
To je urodilo plodom, jer je u oktobru prošle godine postavljena za ministarku, ne zdravlja, već za rad i socijalna pitanja.
Pandemija će izgleda potrajati, a kako očito prija ministarkinoj političkoj karijeri, možda iznenadi javnost nekom značajnijom funkcijom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
