Davanje treće doze vakcine još nije razmatrano

Profesorka Jovanović objašnjava da davanje treće doze još nije razmatrano na sastancima „pre svega zato što masovna imunizacija još nije završena“.

– A ona je ultimativni prioritet, ističe profesorka Jovanović, dodajući da će u jednom trenutku i davanje treće doze biti predmet razgovora Nacionalnog tela za imunizaciju.

Sagovornica Danasa objašnjava da kada se govori o trećoj dozi vakcine, postoje „najmanje tri različita ugla gledanja“.

– Prvi se odnosi na osobe koje su kompletno vakcinisane i koje četiri nedelje posle druge doze nemaju merljive vrednosti zaštitnog imuniteta. Drugi se odnosi na dužinu trajanja vakcinalnog imuniteta posle kompletne imunizacije, odnosno pitanja o tome koliko dugo će nas indukovani imunitet štititi od infekcije i da li će biti potrebna nova doza, koja će pojačati zaštitni imunitet. I treći aspekt se odnosi na pitanje potencijalnog uvođenja sezonske vakcine za kovid 19 zbog pojave novih, odnosno zabrinjavajućih varijanti virusa za koje vakcinalni imunitet više nije dovoljno dobar da spreči obolevanje, objašnjava sagovornica Danasa.

Osvrćući se na situacije kada kompletno vakcinisane osobe nisu razvile imunitet, profesorka Jovanović ističe da „nijedna dosad odobrena vakcina u svetu ne daje 100 odsto zaštitu“, odnosno da „uvek postoji mali procenat onih koji i pored kompletne imunizacije nisu razvili imunitet, kako humoralni, tako ni celularni, pa su u riziku od infekcije“.

Odgovarajući na pitanje šta pokazuju dosadašnji podaci iz Srbije, odnosno koliki procenat osoba koje su primile svaku od četiri dostupne vakcine nema antitela, prof. Jovanović kaže „da nisu sva antitela značajna u zaštiti od infekcije“, odnosno da je za određivanje efikasnosti vakcine važno prisustvo neutrališućih antitela, kao i da je „pored antitela i ćelijski odnosno celularni imunitet značajan u zaštiti od infekcije“.

– Ali, mi smo skloni da donosimo zaključke na osnovu podataka koje ni sami ne razumemo. Moramo da sačekamo rezultate studija, pa da donosimo zaključke. Bar tako je u nauci, naglašava sagovornica Danasa.

Kako kaže, studije koje treba da pokažu kakav je imunski odgovor među osobama koje su primile različite vakcine u Srbiji, još uvek nisu završene.

Upitana o podacima o zaražavanju među vakcinisanima, te njihovoj kliničkoj slici i starosti, profesorka Jovanović ističe da „postoje svi podaci o demografskim karakteristikama vakcinisanih, broju i tipu primljenih vakcina, o osobama koje su se između dve doze vakcina razbolele, kao i one koje su inficirane posle druge doze vakcine“.

– Svi ovi podaci su vrlo dragoceni u izvođenju studija o efikasnosti vakcina. Trenutno je rano da pričamo o efikasnosti jer još uvek ne raspolažemo rezultatima studija koje prate imunski odgovor na vakcinu. Za izradu ovih studija potrebno je vreme, zaključuje sagovornica Danasa.

Dr Jovanović kaže i da razloge nepostojanja imuniteta među pojedinim osobama koje su primile vakcinu ne treba tražiti u vakcini, odnosno izvlačiti zaključke da određena vakcina nije dobra, već da razlog nepostojanja imuniteta treba tražiti u vakcinisanoj osobi.

– Razlog neadekvatnog odgovora nalazi se pre svega u vakcinisanoj osobi, a ne u vrsti vakcine. Primećeno je da starije osobe razvijaju slabiji odgovor, što je i očekivano, jer zajedno sa nama stari i naš imunski sistem. Osobe sa nekih hroničnim bolestima, na primer autoimunskim, kao i pacijenti koji su na imunosupresivnoj terapiji zbog nekog hroničnog oboljenja, ili na nekoj drugoj vrsti terapije često ne razvijaju adekvatan odgovor, navodi prof. Jovanović.

Preporuke za decu upućene Ministarstvu

Nakon što je Agencija za lekove odobrila upotrebu Fajzer vakcine među decom starosti od 12 do 16 godina, Nacionalno telo za imunizaciju trebalo je da uputi svoju preporuku kod kojih grupa dece ova vakcina treba da se primenjuje. Profesorka Jovanović objašnjava da je Nacionalno telo napravilo preporuke, koje su po protokolu prvo upućene Ministarstvu zdravlja.

„Napravljene su i prioritetne grupe u pedijatrijskoj populaciji, i naravno da je preporuka da se prvo vakcinišu deca koja imaju komorbiditete koje nose rizik za teške forme oboljenja kod dece. U ovoj odluci smo se konsultovali sa Udruženjem pedijatara Srbije koji su nam mnogo pomogli u definisanju konačne preporuke. Pored Udruženja pedijatara obavljene su konsultacije i sa kancelarijom Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji“, objašnjava profesorka Jovanović.

„Zapadne vakcine“ i delta soj

Dosadašnja istraživanja pokazala su da je vrlo verovatno da imunitet koji se razvija nakon Fajzer-Biontek i Moderna vakcine traje godinama. Takođe za sada su objavljena istraživanja o efikasnosti vakcina, pre svega onih koja dolaze sa Zapada, protiv novih sojeva. U slučaju delta soja, istraživanja iz Engleske pokazala su da jedna doza AstraZeneka ili Fajzer vakcine predstavlja značajno slabiju zaštitu u poređenju sa zaštitom koju jedna doza ovih vakcina pruža u slučaju prethodno dominantnog soja alfa. Dve doze ovih vakcina pružaju donekle manju zaštitu kod delta, u poređenju sa alfa sojem.