David: Rehabilitacija Nedića bi bila sramota za Srbiju

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. О којој књизи говори Давид? На сајту Народне библиотеке нема књиге аутора Братислава Божовића, сем ако се не мисли на једнону монографију о историјату српске црквене општине у Немачкој где се ово име помиње као један од аутора…

2. Istoričar Branislav Božović – in memoriam
   Nedavno je u Beogradu u 95 godini umro istoričar Branislav-Bane Božović, borac Prve proleterske brigade. Bane je bio jedan od poslednjih živih boraca iz prvog sastava Prve proleterske koji su položili zakletvu u Rudom 21. decembra 1941.
   Rođen je 1921. u Mušutištu na Kosovu u učiteljskoj porodici. Poticao je iz Ibarskog Kolašina (Zubin Potok). Odrastao je i živeo do rata u Kosovskoj Mitrovici odakle je otišao u partizane i postao jedan od boraca Kopaoničkog partizanskog odreda, tačnije Rudarske čete tog odreda. Rudarsku četu su uglavnom sačinjavali rudari iz Trepče.
   Četnici su 19. novembra 1941. streljali 14 boraca Rudarske čete koje su zarobili u Dragačevu. Potom su krajem novembra u Dragačevu zarobili 24 borca Kopaoničkog i Kraljevačkog partizanskog odreda i predali ih Nemcima. Nemci su kopaoničke i kraljevačke partizane uskoro streljali u Čačku. Ostatak boraca Kopaoničkog odreda je prešao u Bosnu i ušao u sastav slavnog Kraljevačkog bataljona Prve proleterske brigade.
   Bane Božović je kao borac Kraljevačkog bataljona prošao mnoge bitke i bojeve protiv Nemaca, Italijana, ustaša i četnika: Boj na Gatu kod Gacka protiv četnika (11.06.1942), oslobođenje Prozora (13.07.1942), Bitka na Kupresu protiv ustaša (7.09.1942), oslobođenje Livna – protiv ustaša (7.08.1942), Bitka na Neretvi, Bitka na Sutjesci, Borbe za oslobođenje Valjeva (14-18.09.1944), Bitka za oslobođenje Beograda (14-20. oktobar 1944).
   U borbama za oslobođenje Beograda geler ga je pogodio u oko i tu se završila njegova ratna epopeja. Ostao je trajno bez vida na ranjenom oku.

   Bane Božović je autor oko 30 knjiga. Najznačajnije knjige objavio je u poslednjih 20 godina. Bio je najbolji poznavalac istorije Beograda pod okupacijom i rada kvislinške Specijalne policije i jedan od najboljih poznavalaca istorije Holokausta u Srbiji i albanskog kvislinškog pokreta na Kosovu i Metohiji.
   Izdvajamo:
   – „Surova vremena na Kosovu i Metohiji: kvislinzi i kolaboracija u Drugom svetskom ratu“, Beograd 1991. (koautorstvo sa Miloradom Vavićem)
   – „Beograd pod komesarskom upravom 1941.“, Beograd 1998.
   – „Specijalna policija“, Beograd 2003. (drugo dopunjeno izdanje: 2014)
   – „Stradanje Jevreja u okupiranom Beogradu 1941-1944.“, Beograd 2004. (drugo dopunjeno izdanje: 2012).