De Mistura: Jedini plan B je rat

 –  Specijalni izaslanik UN za Siriju Stefan de Mistura je kategoričan u mišljenju da za Siriju, pored plana A za mirno političko rešenje krize, postoji samo jedan plan B, a to je nastavak rata: „Jedini dostupan plan B – to je povratak ratnim dejstvima“, rekao je De Mistura juče u Ženevi pred nastavak pregovora o političkom razrešenju petogodišnjeg rata u Siriji.

Posle dva odlaganja zbog velikih neslaganja oko ključnih pitanja sudbine sirijskog predsednika Bašara Asada i učešća Kurda, ti pregovori su juče nastavljeni uz medijatorstvo Ujedinjenih nacija i Grupe za podršku Siriji. Oslonjeni na rezoluciju UN 2254 i plan za političko razrešenje sirijske krize koji je razradila Grupa za podršku Siriji, ti su pregovori započeti početkom februara. Za njihov nastavak stvoreni su uslovi dogovorom o prekidu vatre koji je stupio na snagu 27. februara i, po oceni Moskve, Vašingtona i Ujedinjenih nacija, uglavnom se poštuje. Dogovorom o prekidu vatre nisu obuhvaćene grupacije i teritorije koje drži Islamska država, Al Nusra i druge grupacije koje su na UN-listi terorističkih.

Mada bi pregovori u Ženevi trebalo da budu međusirijski, predstavnici sirijske vlade i opozicije neće se direktno sresti ni ovoga puta. Odvojene pregovore sa njima će do 24. marta voditi specijalni izaslanik UN za Siriju Stefan de Mistura. Ukoliko do 24. marta ili sledeće runde pregovora ne budemo videli bilo kakvu želju za pregovorima, pitanje Sirije ćemo vratiti „uticajnim stranama: Rusiji, SAD, Grupi za podršku Siriji i Savetu bezbednosti UN“, izjavio je De Mistura juče u Ženevi. „Među učesnicima i dalje postoje raznoglasja, zato i ne vodimo direktne pregovore po dnevnom redu utvrđenom Rezolucijom 2254 i ženevskim komunikeom iz 2012. godine“, rekao je on. Za juče je najavljen sastanak De Mistura s predstavnicima sirijske vlade koje će predvoditi Bašar Džafari, predstavnik Sirije u UN.

Mada je Dmitrij Peskov, pres-sekretar ruskog predsednika Vladimira Putina, juče izjavio da je glavno da se u ovim pregovorima obezbedi „maksimalno široko predstavništvo“, da „na pregovorima budu predstavljene sve sirijske političke snage, svi delovi sirijskog društva, uključujući Kurde“ i mada je u ruskoj bazi Hmejmim formirana još jedna grupacija, kako navode ruski mediji, umerene sirijske opozicije, De Mistura neće slati nove pozive za učešće u pregovorima. U njima će učestvovati predstavnici sirijske vlade, Visokog komiteta za pregovore koji predstavlja opoziciju blisku Saudijskoj Arabiji, kao i opozicioni predstavnici sa ranijih razgovora u Moskvi i Kairu. Dakle, sastav kakav je bio i u februaru.

De Mistura je rekao da ne bi trebalo da bude uslovljavanja učešća u pregovorima i može se pretpostaviti da je tu mislio i na razmimoilaženja oko toga da li sirijski predsednik Bašar Asad treba da ode pre nego što dogovori oko političkih rešenja -prelazne vlade, ustava, parlamentarnih i predsedničkih izbora – budu postignuti, na kraju tih pregovora ili o njegovoj sudbini treba da odluče Sirijci na izborima. De Mistura je takođe izrazio nadu da će „međunarodna zajednica ostati privržena pregovorima“, ali jeocenio verovatnim pokušaje da se pregovori podriju incidentima i na druge načine i u takve bi se pokušaje mogla ubrojati nedeljna eksplozija u Ankari, u kojoj su život izgubile 34 osobe dok ih je 125 ranjeno, a za koju je optužena Radnička partija Kurdistana. Kao odgovor Turska je bombardovala položaje Radničke partije Kurdistana na severu Iraka pri čemu su, prema navodima iz turskih medija, uništena skladišta oružja i municije i bunkeri u regionu Kandil“. Sever Iraka je na meti turskih bombardera od jula prošle godine kada su u Turskoj obnovljeni oružani konflikti između snaga reda i Radničke partije Kurdistana. Sredinom decembra Turska je objavila antiterorističku kampanju, koja se sprovodi u jugoistočnim delovima te zemlje naseljenim Kurdima. I za vreme trajanja aktuelnog sirijskog primirja, Turska je više puta prozivana zbog artiljerijske vatre kojom je tukla kurdske položaje u prigraničnim oblastima Sirije.