Debata: Dominacija tržišnog principa

Cvetković je ukazala da je u situaciji dominacije tržišnog principa preovladala ideja Evrope kao pre svega ekonomske zajednice.

Kao primer Cvetković je navela da EU u svojim programima za finansiranje kulturnih sadržaja podstiče institucije kulture da od banaka uzimaju kredite i da posluju tržišno.

Deo novca iz tih programa za kulturu se izdvaja za eventualnu pomoć bankama u slučaju da institucije kulture ne uspeju da vrate kredite, objasnila je Cvetković.

Pozorišni kritičar i profesor Ivan Medenica smatra, međutim, da u Evropskoj uniji nema centralizovane politike u kulturi i da postoje dva modela: angosaksonski koji se oslanja na mecene i drugi, bliži iskustvima Srbije, u kome se kulturni sadržaji subvencionišu.

Kao primere zemalja u kojima preovlađuje subvencionisani model u kulturi Medenica je pomenuo Francusku i Nemačku, ali je ukazao da se i u njima takvi modeli finansiranja kulture nalaze pod udarom.

„Možda je u pogledu kulturnih politika Evropa najmanje centralizovana i to mi se čini kao jedna prednost“, predočio je Medenica na debati u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu.

Novinarka Tamara Skroza je ukazala da ni mediji nisu imuni na priču o potrebi tržišnog poslovanja.

„Tržište nije čarobna reč samo kada su u pitanju kulturne politike Evrope. Tržište je magična reč i kada su u pitanju mediji“, smatra Skroza.

Ona je ispričala da je „tužna činjenica“ da zbog situacije u medijima u Srbiji često ima posla sa ljudima koji predstavljaju Evropsku uniju na različitim nivoima.

„To je skupina nekakvih službenika koji ne mogu da pojme da mediji kao kategorija postoje van medijskog tržišta“, zaključila je Skroza.