Debata: Imate li 1.800 evra za vodu?

Inicijator predavanja i javne diskusije  o programu „Čista Srbija“ je Čedo Maksimović, stručnjak za upravljanje otpadnim vodama i profesor emeritus na Imperial College London i gostujući profesor na nekoliko prestižnih svetskih univerziteta.

Profesor Maksimović ovom prilikom istakao je koliko Srbiju koštaju „nekompetentni zahtevi vodećih političkih struktura, netransparentni procesi, primena ’tuđe pameti’ i zastarelih tehnologija“.

Maksimović je nizom primera prikazao kakve tehnologije u preradi otpadnih voda se primenjuju u svetu, koliko su one jeftinije i ujedno, efikasnije od onih čija je kupovina i primena najavljena u Srbiji.

Metodologija i filozofija urbanog planiranja koju je razvio profesor Maksimović uspešno se primenjuje u velikim svetskim gradovima decenijama, a princip Blue-Green Solutions (plavo-zelena rešenja) srž su nekoliko velikih evropskih projekata koji se sprovode u desetak država i za cilj imaju poboljšanje javnog zdravlja i opšteg kvaliteta života građana.

– U svetu postoji oko 350 ovakvih postrojenja, Mađarska ih ima nekoliko, a Kina mnogo. Srbija nema nijedno. Paradoksalno, mi od Kine kupujemo sada tehnologiju koja je zastarela, prljava i skupa – objasnio je Maksimović i dodao da je glas struke u ovim oblastima ugušen poslušnim političkim službenicima koji se ne pitaju o svrsishodnosti tehnologija koje primenjuju.

Upitana, kako vidi „dan posle“ najavljenih izbora i vidi li u budućnosti prostor za primenu ovakvih metodologija, Marinika Tepić istakla je da joj iskustvo u aktivizmu i novinarstvu iz kojih je ušla u politiku, služe da zna da se „dan posle“ neće dogoditi bez svih koraka koji moraju da se preduzmu da do tog dana dođe.

– Srbija je spremna, zrela za taj dan posle. Moram da kažem da ne smem da komentarišem sve ono što sam čula tokom predstavljanja profesora Maksimovića jer ja nisam Vučić da se u sve razumem. Ono što znam je da životna sredina ne može da se posmatra kao neko odvojeno pitanje i nije limitirana na zagađenje već je pitanje opšte bezbednosti. Neka jedan od rezultata današnjeg skupa bude i jasno definisan zahtev da zaštita životne sredine postane obavezni predmet u školama – kazala je Tepić.

Ona je istakla da, iako nije Beograđanka, rođena je samo 17 kilometara od prestonice, u Pančevu za čije građane decenijama nikoga nije bilo briga jer zagađenje ne stiže do glavnog grada.

– Mi u obdaništa nismo nosili lutkice, već pumpice za disanje! Sve naše tužbe, stotine njih koje smo uputili nakon bombardovanja 1999. su odbačene jer nije bilo uporednih podataka. Zavod za javno zdravlje nije merio kancerogena oboljenja pre i posle bombardovanja rafinerije kada je umesto nafte koja je do tada korišćena, u upotrebu ušla vojvođanska nafta, potpuno neprimerena postojećem sistemu i podigla nivo toksina na maksimum – rekla je Tepić.

Predstavnik NDMBGD, Dobrica Veselinović napomenuo je da su klimatske promene politički problem broj jedan.

– Pravo na vodu mora da postane ustavno pravo. Mi sarađujemo sa istoimenim pokretom i znam da mi imamo lokalno znanje, to su ljudi koji temeljno rade na prikupljanju podataka, ali i podizanju svesti kod građana o važnosti ove teme. Mi znanje imamo, pitanje je zašto aktuelne političke elite ne žele da ga primene i problem reše! Zato što oni ovde ne žele da žive već da ekstrahuju sve što može i odu odavde – rekao je Veselinović.

Kako kaže, rešenje vidi u decentralizaciji, kako onoj političkoj, tako i u decentralizaciji prerade otpadnih voda.

– Beograd je odustao od jedne fabrike za preradu vode i kredit Evropke Unije i Evropske investicione banke da bi se okrenuo netransparentnom ugovoru sa kineskim partnerom u vrednosti od 800 miliona evra. Tako da, zaokruživanje bilo kog broja na izborima neće rešiti ništa, predstoji nam borba kroz institucije kako bismo oslobodili gradove i učinili ih dobrim mestima za život – kazao je Veselinović.

Nebojša Zelenović, nekadašnji gradonačelnih Šapca, podsetio je da je sa timom stručnjaka uspešno vodio jedan ovakav, težak i glomazan sistem za upravljanje otpadnim vodama i da je vreme da se stvari menjaju.

– Poražavajuće je što se vlast posle 10 godina setila da e  bavi ovom temom i da je prečišćavanje vode bitno. Da vas pitam, ako Beogradu treba pet postrojenja koja koštaju oko 20 miliona, pomnožite to sa pet, šta košta 800 miliona, koliko je Vesić najavio da će projekat koštati? Kada sam pre deset godina počeo da postavljam pitanja zdravih gradova, gledali su me kao da sam lud, društvo nije bilo spremno za to. Lako je nama koji možemo da odvrnemo česmu, pitajte Zrenjanince koliko je skupa voda! Za godinu dana, za prosečnu porodicu potrebno je da izdvoje 1800 evra samo za vodu za piće i kuvanje. Da li imate 1800 evra za vodu? Da li je skuplja voda ili taj litijum? Gde ćete kada se vode zaprljaju? Neće je biti ni u Beogradu! – istakao je Zelenović i prokomentarisao da se aktuelna vlast prema Srbiji ponaša kao stečajni upravnik koji gleda da rasproda i iseli ljude kako bi Srbija postala centar sirovina za ostatak sveta, te da je zadatak svakog političkog aktera i građanina, da to ne dozvoli.

Govornici su se saglasili da je potrebno stvoriti drugačiju političku kulturu, te da je, uprkos političkim razlikama koje imaju, dragoceno što su zajedno sedeli i razgovarali o važnoj temi, te da bi budući javni diskurs i proces odlučivanja trebalo da se zasniva na sučeljavanju koncepata i ideja i odabiru najboljih rešenja za građane.