Debata „Kosovo – Nasleđe sećanja“: Političari prave liniju podele na srpsko i albansko

Korab Krasnići iz foruma ZFD sa Kosova koji je menadžer projekta i publikacije “Kosovo – Nasleđe sećanja” rekao je na debati u Centru za kulturnu dekontaminaciju da za njega neće biti problema ako se kaže da su neki objekti samo srpski ili samo albanski, ali do to treba biti polazna osnova za razgovor i diskusiju o kulturnom nasleđu.

“LJudi treba da istražuju o toj temi, a ne da govorimo samo o politici I o podelama”, kazao je Krasnići.

Durim Abdulahu sa Filozofskog fakulteta u Prištini je kazao da je Kosovo prostor na kojem su ziveli i danas žive različiti narodi koji ravnopravno gledaju na kulturne baštine, na spomenike, crkve, džamije.

„Političari nemaju emocije o baštinama i kulturnom nasleđu na Kosovu. To je prostor na kojem su živeli Srbi i Albanci i isti ti narodi i danas odlaze i obilaze te objekte. Zato bi to trebalo da bude zajednička baština i svi treba da imaju pristup njima“, rekao je Abdulahu.

Na pitanje moderatora debate, novinarke Antonele Rihe, da li su danas mogući momenti zajedništa na Kosovu pored sve veće napetosti, učesnici su zaključili da je politika fokusirana na politiku identiteta i podela, ali da to nisu procesi koji se tiču kulture ljudi koji žive na tim prostorima.

Na pitanje da li su svesni da se u Srbiji gleda na to da su crkve i manastiri na Kosovu baština Srpske pravoslavne crkve i da to ne pripada Kosovu, Krasniči je rekao da su interpretacije različite i da one otvaraju put razgovora koji se tiče kulturne baštine.

„Sve dok postoje dva suprotna narativa tesko je da pronadjemo sredinu. Prvi korak treba da bude da naša društva započnu dijalog, da budu fokusirani na istraživanja a ne na političke podele“, kazao je Krasnići.

Govoreći o tome da li se na isti način čuvaju srpske crkve i spomenici na Kosovu, kao i ostali objekti i šta su prioroteti, Abdulah je rekao da ne postoje tendencije naroda sa Kosova da nešto unište i da bastina postaje subjekt politike.

Svi zainteresovani će danas imati priliku da pogledaju i izložbu „Kosovo – nasleđe sećanja“, u galeriji “Endžio” u Dobračinoj.

Poslednjeg dana festivala održaće se debata o pitanjima tranzicione pravde na Kosovu i institucionalizaciji iste, a festival će zatvoriti glumac Tristan Halilaj čitanjem odlomaka iz svoje knjige „Ričard Gir je bio ovde“ zbirke priča koja je originalno objavljena na srpskom jeziku.

Za kraj, publika će moći da odgleda film „Agina kuća“ koji će biti prikazan u 20.30 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Festival “Miredita, dobar dan” održaće se u Beogradu do 24. oktobra, a pored pozorišta, filma i knjige, debatovaće se o ključnim pitanjima tranzicione pravde, početku rada specijalizovanog suda za OVK, njegovom načinu rada i pravdi za nealbanske žrtve.

Cilj festivala je da se susretima srpskih i kosovskih društvenih i kulturnih zajednica iniciraju promene i stvori tradicija saradnje, kojom će biti dat doprinos trajnoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

Jedinstveni festival „Mirëdita, dobar dan!“ koji se od 2014. godine održava u Beogradu organizuju Inicijativa mladih za ljudska prava, Građanske Inicijative iz Beograda i Integra iz Prištine.