Debata: Negiranje genocida u Srebrenici prisutno je u Srbiji već 27 godina, u različitim oblicima

Isidora Stakić iz Fonda za humanitarno pravo izjavila je da je oblik negiranja i tvrdnja da je u Srebrenici počinjen zločin, uz odbacivanje pravne kvalifikacije da se radi o genocidu, kao i negiranje bilo kakve povezanosti Srbije sa onim što se dogodilo.

Vid negiranja je i navođenje strašnijih i većih zločina počinjenih nad Srbima. Ljudi koji poriču genocid su izmislili da bi priznanje genocida značilo da su Srbi genocidan narod, mada su za taj zločin optuženi isključivo pojedinci i institucije, navela je Isidora Stakić.

Prema njenim rečima, bivši šef države Boris Tadić i aktuelni Aleksandar Vučić zastrašivali su javnost tvrdnjama da bi priznanje genocida imalo strašne posledice po srpski narod, ali nisu precizirali kakve bi one bile.

Advokat Sead Spahović ocenio je da su poricanje i negiranje najprimitivniji odbrambeni mehanizam, uz tipično okrivljavanje žrtve.

U skladu sa tim se tvrdi da se u julu 1995. godine u šumama oko Srebrenice međusobno pojubijalo 6.000 Muslimana, koji su kasnije proglašeni za žrtve genocida, izjavio je Spahović.

Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava rekla je da u ekspertskoj zajednici ne postoji volja da se Srebrenica odredi kao primer nečega što se ne sme ponoviti.

Genocid u Srebrenici je utvrđen i objašnjen, ali u Srbiji u političkom životu postoji potpuni muk o toj temi ili ekstremna retorika o drugima, uz očekivanje da svi sarađuju sa Srbijom, izjavila je Sofija Todorović.

Zoran Vuletić iz Građanskog demokratskog foruma je naveo da se, mada su presude o genocidu donete u Haškom tribunalu na osnovu hiljada stranica dokaza, u Srbiji to negira.

Vuletić je rekao da je Beograd išaran crtežima sa likom bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, osuđenog za genocid, ali da niko iz opozicije povodom toga nije pokrenuo bilo kakvu političku incijativu, osim eventualne ocene da se radi o komunalnom problemu.