Debata: Posle 1945. godine amerikanizacija dobija i političku dimenziju

Profesorka na Filozofskom fakultetu Radina Vučetić navela je da je početak amerikanizacije krenuo sa Bafalo Bilom i njegovom trupom, koja je 1906. godine prošla kroz Banat, da bi globalni prodor doživeo od 1920-ih godina.

Uticaj Amerike ovde stiže kroz filmove, Holivud, džez, u međuratnom periodu kroz stripove u Politici, poput onih Volta Diznija, rekla je ona.

Vučetić je podsetila i da je tokom boravka u Beogradu jedna od najvećih zvezda Džozefine Bejker kupovala najlon čarape u robnoj kući Mitić.

U posleratnom periodu, posle 1945. godine, amerikanizacija dobija i politčku dimenziju, jer se SAD bore protiv komunizma, a Jugoslavija je idealan prostor posle Titovog „ne“ Staljinu.

Vučetić podseća da Jugoslavija postaje deo te potrošačke kulture, ima koka-kolu, samoposlugu po američkom modelu, pred raspad države stiže i Mekdonalds.

Astronauti su tri meseca pošto su bili na Mesecu, šetali ulicama Beograda, istakla je ona.

Rok kritičar Petra Peca Popović podsetio je da je Tito 1956. godine „legalizovao džez“, a da je Bejker dva puta bila u Beogradu, te 1929. godine, a potom i sedamdesetih kao ambasador UNICEF.

Geršvinova „Rapsodija u plavom“ je promenila i one rigidne ljude prema toj vrsti muzike i „naterala“ ih da je slušaju, naveo je Popović i podsetio da je prvi koncert rokenrola bio 1957. godine na Kolarcu.

Džoan Baez je bila 1966. godine u Beogradu da snima televizijsku emisiju, koja nikada nije prikazana, naglasio je on.

Popović je rekao i da kada se govori o uticaju džeza na scenu u Jugoslaviji, treba reći da je ove godine devojka sa Banovog brda, Katarina Pejak, bila prva na top listi u Memfisu.

Pisac Vladimir Arsenijević govorio je da je uticaj SAD išao i kroz pakete koju su američki avioni ovde izbacivali posle Drugog svetskog rata, kao pomoć narodu.

Brojni nazivi su ostali od tada, naveo je on, „Trumanova jaja“, bejkbins, žvake sa cimetom.

Profesor istorije umetnosti Branko Dimitrijević podsetio je da je 1956. godine u Beogradu održana prva velika američka savremena izložba, napominjući da su u ovom podneblju bili otpori prema američkoj umetnosti i tom avangardnom slikarstvu.

Ovde je to doživljavano da je to nekakva plitka kultura, da nema duboke tradicije i smatralo se da je stecište i sedište umetnosti Pariz, a verujem da je i dalje tako, istakao je Dimitrijević.

Izložba je održana, otvorio ju je šef diplomatije Koča Popović, i posle Londona, Pariza i Beča, Beograd je bio domaćin, rekao je on i ukazao da bi otvaranje takve izložbe danas bilo nemoguće.

Izložba je pokazala da su na tom nivou osnovne razmene američka i jugoslovenska politička i kulturna elita imale razumevanje za izložbu, ali je ona primljena na hladan način i nije imala tu vrstu uticaja koliko bi se iz današnje perspektive očekivalo, predočio je Dimitrijević.

Onlajn debatu organizovali su Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Fakultet političkih nauka.