Deca će godinama nositi ožiljke pandemije

U proteklih godinu dana je došlo do skoka broja gladne, izolovane, zlostavljane i anksiozne dece, upozorava Unicef na svom sajtu unicef.org.

Obrazovanje je prekinuto za stotine miliona dece dok je njihov pristup uslugama zaštite i zdravstvenim uslugama, uključujući rutinsko vakcinisanje, ozbiljno ugrožen. Unicef takođe ukazuje da pandemija utiče i na mentalno zdravlje najmlađih i njihove porodice vodi u siromaštvo. Zbog takvih društvenih i ekonomskih okolnosti, dodaje se, može da se poveća verovatnoća za prisilne brakove među decom.

„Godinu dana od početka pandemije kovida 19 beleži se nazadovanje po gotovo svim ključnim parametrima o razvoju dece“, rekla je Henrieta Fore, izvršna direktorka Unicefa.

„Broj gladne, izolovane, zlostavljane, anksiozne dece koja žive u siromaštvu i koja se prisiljavaju na brak se povećava. Istovremeno, smanjen im je pristup obrazovanju, socijalizaciji i glavnim uslugama, uključujući one koje se tiču prehrane, nege i zaštite. Imamo nepogrešive znake da će deca godinama nositi ožiljke pandemije.“

Prema podacima Unicefa, 13 odsto od 71 milion inficiranih virusom korona u 107 zemalja, pri čemu se uzimaju u obzir podaci koji se tiču starosnog doba, čine deca i adolescenti mlađi od 20 godina. Očekuje se da stopa siromaštva među decom u zemljama u razvoju poraste za oko 15 odsto. Prognozira se da će u ovim zemljama broj dece koja žive u siromašnim domaćinstvima porasti za 140 miliona.

Na globalnom nivou su škole gotovo godinu dana zatvorene za više od 168 miliona dece. Dve trećine zemalja u kojima su škole potpuno ili delimično zatvorene su u Latinskoj Americi ili na Karibima. Svako treće dete školskog uzrasta nema mogućnost da pristupi učenju na daljinu pošto su im škole zatvorene.

Do kraja decenije postoji mogućnost sklapanja još deset miliona brakova među decom, što ugrožava višegodišnji napredak u naporima da se smanji učestalost te prakse. Svako sedmo dete ili adolescent skoro godinu dana živi u kućnom karantinu, što je jedna od mera za sprečavanje širenja pandemije, što ih čini depresivnim, anksioznim i izolovanim.

Prema procenama od novembra 2020, postoji mogućnost da je još šest do sedam miliona dece mlađe od pet godina patilo od akutne neuhranjenosti, te je 2020. bilo ukupno gotovo 54 miliona neuhranjene dece, što je porast od 14 odsto, a to bi moglo da dovede do dodatnih više od 10.000 umrle dece mesečno, pretežno u podsaharskoj Africi i Južnoj Aziji.

Sukobi, siromaštvo, glad i klimatske promene su i pre pandemije doveli do ogromnog porasta broja dece kojima je hitno potrebna pomoć, a situacija s kovidom 19 sve to zajedno čini još gorim.

„Deca moraju da budu u centru napora za oporavak. To znači da u planovima za ponovno otvaranje (posle pandemije) mora da budu prioritet škole. To znači obezbeđivanje socijalne zaštite, uključujući transfer novčanih sredstava porodicama. I to znači obezbeđivanje najvažnijih usluga za najugroženiju decu. Samo onda možemo da zaštitimo generaciju od toga da postane izgubljena generacija“, naglasila je Fore.

Problem i vakcinacija za male boginje

Prema pomenutim podacima Unicefa, više od 94 miliona ljudi je u opasnosti da se ne vakciniše zbog pauziranja kampanja protiv male boginja u 26 zemalja. Dostupni podaci za 59 zemalja koji takođe datiraju od novembra prošle godine ukazuju da izbeglice i tražioci azila ne mogu da pristupe podršci za socijalnu zaštitu koja se tiče pandemije kovida 19 zato što su granice zatvorene i zbog sve jače ksenofobije i ekskluzije.

Brzi testovi za učenike

Luksemburg – U osnovnim i srednjim školama u Luksemburgu će od 15. marta biti uvedeno brzo testiranje učenika na kovid 19, prenosi Beta. Zvaničnik Ministarstva obrazovanja rekao je da će se testovi raditi jednom sedmično. Ti novi testovi su lakši za korišćenje, a rezultati se dobijaju veoma brzo. Istu vrstu testova koriste i sportisti. Ti testovi će se postepeno uvoditi u sve škole kako bi se posle uskršnjih praznika uradilo što više pregleda.