Deca i savremena tehnologija: Ključna reč je balans

Prema njenim rečima, sa jedne strane, neminovno je da edukativni sadržaj, tj. dizajn ima brojne benefite za kognitivni i socijalni razvoj, dok sadržaj neprilagođen uzrastu može ostaviti brojne negativne posledice.

Psihološkinja Radmila Grujičić ističe da savremena tehnologija, kao i sve stvari u ostalom, imaju svoje prednosti ali i mane, prednosti su te što današnja deca vrlo rano znaju da rukuju raznim aparatima, što je svakako u 21. veku potreba, a takođe internet nudi razne tipove edukacija, odgovora na razna pitanja, dileme, mnoge infomracije, kvalitetnu muziku, filmove…

– Današnja deca su često vrlo edukovana što se tiče stranih jezika. Dakle, prednosti su brojne i uglavnom se odnose na sadržaje i edukacije koje se na internetu nude. Mogućnost pristupa mnogim kvalitetnim  sadržajima je i te kako podsticajna. Mane svega toga su te što su  deca pasivna, motorno neaktivna. Deca na ranom uzrastu ne koriste više kao pre olovke da bi bojili ili pisali nešto, a upotreba palca i drugih prstiju, odnosno razvoj fine motorike je direktno povezan sa razvojem mozga posebno kod dece do treće godine. Zato bi bilo vrlo važno ponuditi deci što više različitih sadržaja, posebno onih za  senzo-motorni razvoj, kao i za razvoj govora,  pored ovih koje im nude Itehnologije, objašnjava Grujičić.

Pored sadržaja i vremena koje deca provode u upotrebi tehologije, Mamutović navodi nadzor, kao jako važan činilac koji će determinisati efekte tj. kontrola od strane roditelja u porodičnom ambijentu i od strane vaspitača u predškolskim ustanovama.

–  Pritom podrazumevam nadzor u smislu kontinuirane upućenosti starijih u vreme i način na koji deca koriste produkte savremene tehnologije. Kada govorimo o fizičkom razvoju, zasigurno je da prekomerna upotreba tehnologije može dovesti do pojave gojaznosti i deformiteta kičme. Dalje, u domenu socijalnog i kognitivnog razvoja kao potencijalne rizike bih navela pojavu agresivnog razmišljanja i ponašanja, neosetljivost na prizore nasilja u realnom svetu (naročito u slučaju igranja računarskih igara sa elementima nasilja), probleme u domenu pažnje i koncentracije i povećanu impulsivnost. Takođe, razvoj dečije mašte je onemogućen zato što tehnologija podstiče pasivnost i dečiji lingvistički razvoj je neretko inhibiran. Potencijalni rizici neadekvatne upotrebe svakako su i pojava zavisnosti i otuđenosti. Ovi efekti se nikako ne smeju smatrati trivijalnim iz razloga što se ispoljavaju u kratkom roku, a ostavljaju dugoročne posledice, ističe Mamutović.

Pedagoškinja u OŠ „Vojvoda Radomir Putnik“ Ana Marić u kontaktu je svakodnevno sa decom školskog uzrasta i napominje da se sve više okreću savremenim tehnologijama i digitalnim sadržajima i da ti sadržaji jesu centar njihovih interesovanja, ali  da im je i dalje vršnjačka grupa jako bitna.

– Njihov socijalni razvoj se i dalje bazira na odnosima sa vršnjacima, samo što pored direktne komunikacije često komuniciraju i putem interneta. Što se fizičkog razvoja tiče, to je zaista individualno, na učenike koji vredno treniraju i koji su zainteresovani za sport, upotreba mobilnih telefona ne bi trebalo da nanese štetu tom razvoju, kaže Marić i dodaje da u školi možemo primetiti  i negativne i pozitivne uticaje tehnologije, ali da je nažalost, negativni uticaj nekako uočljiviji.

– Najviše se odražava na odvlačenje pažnje učenicima od školskih obaveza, prekomernu upotrebu mobilnih telefona koja može da dovede do zavisnosti, gledanje sadržaja koji nije primeren uzrastu. Deca nisu dovoljno zrela da sama procene kada previše vremena provode pored telefona, tableta i sl. Većina  nastavnika primećuje da je pažnja učenika sve slabija, kao i da se to smanjivanje pažnje poklapa sa sve većom upotebom digitalnih uređaja, pre svega „pametnih telefona“, navodi pedagoškinja i dodaje da se pozitivne strane ogledaju u razvoju veština rada na računarima i to u vreme kada je sve veća potražnja za stručnjacima sektora informacionih tehnologija.

Koliko korišćenje telefona, tableta i ostalih uređaja utiče na njihov društveni život, prema rečima asistentkinje Filozofskog fakulteta u Nišu, zavisi od toga koliko se učestalo ovi uređaji koriste i na koji način.

– Sa jedne strane socijalni razvoj može biti ugrožen zato što se deca često samostalno igraju, iskustva stiču u nerealnom svetu umesto kroz interakciju sa vršnjacima i roditeljima. Sa druge strane, postoje brojni vidovi upotrebe savremene tehnologije koji omogućavaju deci saradnju i kooperaciju sa vršnjacima (razne grupne igre i kvizovi koji se igraju timski i u paru). Što se tiče vremenskog intervala, verujem da sat vremena provedenog u upotrebi tehnologije nakon druženja sa vršnjacima neće štetno uticati na socijalni život i razvoj dece, dok pogrešno postavljanje prioriteta u smislu višečasovnog izolovanja od vršnjaka radi korišćenja digitalnih uređaja može imati štetne posledice, kaže Mamutović.

Pedagoškinja Ana Marić ističe da upotreba telefona može negativno uticati na društveni život, ukoliko dete nema ograničen i kontrolisan pristup tehnoloigijama i ukoliko telefoni zamene neposrednu komunikaciju, igru i druženje sa vršnjacima. Iskustva koja se stiču u neposrednoj komunikaciji ne mogu se zameniti ili nadoknaditi komunikacijom putem društvenih mreža.

– Roditeljima se često savetuje da ograniče pristup i uvedu strožiju kontrolu korišćenja tehnologija ali to je samo prvi korak u celoj priči. Ključan faktor je da roditelji provode vreme sa svojom decom od najranijeg uzrasta u zajedničkim aktivnostima u kojima će usmeravati i učiti dete da slobodno vreme provodi na kreativan način (npr. društvene, sportske igre…) podstičući prirodnu radoznalost i razvijajući sposobnosti. Na taj način dete će i u starijim razredima osnovne škole lakše pronaći oblast koja ga zanima, širiti svoja interesovanja, bilo da je to oblast sporta ili umetnosti, objašnjava Marić.

Prema rečima psihološkinje Radmile Grujičić, u zavisnosti od uzrasta različito je i vreme provedeno pored kompjutera ili telefona.

Kako kaže, na mlađim uzrastima do sedam godina period od sve ukupno do sat vremena je sasvim dovoljan,  na uzrastu od sedam do uzrasta kraja srednje škole ne više od  sat do dva dnevno.

– Misli se na vreme provedeno na surfovanje,  a ne na gledanje nekog filma na kompjuteru. Za uzrast  posle srednje škole, studenti mogu bez bitnijih problema biti uz kompjuter i oko tri sata dnevno. Mnogi su i više ali tome je zaslužno i to što se mnogi sadržaji vezani za svakodnevno funkcinsianje obavljaju uz mobilne telefone, precizirala je Grujičić.

Psihološkinja napominje da i od igranja igrica ili boravka na društvenim mrežama deca mogu razviti zavisnost  sa svim karaktristikama koje bolest zavisnosti karakteriše. Osnovni pokazatelj je taj da postoji osećanje prisile da dete mora da provede određeno vreme na internetu uprkos drugim životnim prioritetima, a često i na štetu drugim prioritetima.

Ukoliko roditelji to primete mogu se javiti nadležnim stručnjacima, psiholozima, pedagozima u školama a oni će ih dalje uputiti ljudima čija je uža specijalnost lečenje bolesti zavisnosti.

Da dete ne postane zavisno i ne ugrozi sopstveno zdravlje, a da pri tom ne oskudeva u svom cilju sticanja znanja iz oblasti savremenih tehnologija, balans jeste ključna reč, kaže Anastasija Mamutović.

– Pitanje da li je važno da deca nauče da koriste tehnologiju i da li tehnologija može predstavljati podršku u procesu učenja i razvoja je danas prevaziđeno, samim tim što odrastaju u tehnološkom dobu u kojem su digitalne veštine i kompetencije neophodne za optimalno i normalno funkcionisanje. Zato je važno aktuelizovati pitanje, kako na najbolji mogući način iskoristiti potencijale koje tehnologija pruža da decu učimo istim sadržajima i oblastima ali na inovativan i produktivniji način? Upravo iz razloga što deca često mogu mnogo više postići u pogledu upotrebe tehnologije od onoga što njihovi roditelji i vaspitači očekuju. Samim tim, ograničavanje potencijala dece može inhibirati njihov tehnološki napredak, ističe Mamutović.

Prema rečima naše sagovornice, balans se postiže na nekoliko načina, stvaranjem adekvatnog digitalnog  okruženja u porodici u kojem se savremena tehnologija pravilno primenjuje, postavljanjem vremenskog ograničenja i drugih pravila upotrebe – kada se koriste digitalni uređaji, koliko često i u koje svrhe važno je da roditelji saopšte deci, kao i da im objasne razloge za uspostavljanje tih pravila.

– Značajno je da budemo u tom smislu i primer deci, zaključila je Mamutović.

Deca u Srbiji na internetu provode više od tri sata dnevno

Prema podacima istraživanja „Korišćenje interneta i digitalne tehnologije kod dece i mladih u Srbiji: rezultati istraživanja Deca Evrope na internetu“ koje je 2019. sproveo Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu većina ispitanih učenika iz Srbije (86 odsto), internet koristi na svakodnevnom nivou, što ih gotovo izjednačava sa decom i mladima iz drugih evropskih zemalja koje su učestvovale u ovom istraživanju (npr. Norveška, Italija).

Dve  trećine (65 odsto) najmlađih ispitanika iz uzorka (uzrast 9-10 godina) i gotovo svi učenici (98 odsto) iz najstarije uzrasne grupe (uzrast 15-17 godina), prema sopstvenim izjavama, svakodnevno pristupaju internetu sa mobilnog/pametnog telefona.

Deca počinju da koriste internet u sve mlađem uzrastu, na personalizovan način (sa vlastitih, mobilnih uređaja), bez odgovarajućeg uvida roditelja/staratelja u njihove aktivnosti, što ima važne implikacije za politiku i praksu.

Ispitani učenici provode na internetu, u proseku, više od tri sata dnevno, najstariji i do četiri i po sata. Više od petine učenika, prema sopstvenim izjavama, vikendom provodi na internetu i do sedam sati dnevno, dok dve trećine njih provodi između četiri i sedam sati.