Nemačka aplikacija Telonim (Tellonym), koja omogućuje objavljivanje anonimnih komentara, postala je među osnovcima nezamenjivo sredstvo za međusobno vređanje, ogovaranje i širenje neistina u virtuelnom prostoru.
To tvrdi čitateljka Danasa koja se obratila našoj redakciji sa molbom da napišemo nešto o ovoj aplikaciji i tako skrenemo pažnju roditeljima na negativne posledice njenog korišćenja.
O Telonimu se u javnosti ne zna mnogo, mediji su poslednjih meseci najčešće upozoravali na aplikaciju TikTok, na kojoj korisnici jedni drugima postavljaju opasne i bizarne izazove.
Psihološkinja Ana Mirković objašnjava za Danas da Telonim funkcioniše po sličnim principima kao mnogobrojne aplikacije za komunikaciju putem kojih korisnici „anonimno“ i „bez odgovornosti“ mogu da pišu sve one socijalno neprihvatljive stvari kao što su ružne reči, psovke, uvrede, omalovažavanja.
– Ipak, jako se lako dođe do osoba koje zlostavljaju druge, pa je jedan od saveta roditeljima da o tome razgovaraju sa svojom decom i da im predoče da se vrlo lako dođe do onih koji uznemiravaju drugare, kaže Mirković.
U opisu same aplikacije se navodi da je reč o „najiskrenijem mestu na internetu“. Omogućuje korisnicima da saznaju šta njihovi prijatelji stvarno misle o njima. Pruža im prostor da odgovore na anonimna pitanja i da pitaju druge stvari za koje se pre nisu usudili. Aplikacija je besplatna i lako dostupna, a za razliku od drugih, Telonim omogućuje vlasniku naloga da odgovori na anonimne poruke.
Roditeljska kontrola je dostupna i može se podesiti tako da filtrira vrste pitanja koje neko može da postavi i da se blokiraju poruke sa određenim rečima. Korisnici mogu da prijave uvredljivi sadržaj, blokiraju vrstu sadržaja koji primaju i da blokiraju druge korisnike.
Poruke se ne mogu javno videti, ali ako vlasnik naloga odgovori na „Tell“, postaće vidljivo na njegovom korisničkom profilu koji je javni. Uslovi korišćenja izričito navode da ne treba objavljivati bilo kakav seksualno eksplicitan ili uvredljiv sadržaj. To je pokušaj da se napravi korak u pozitivnom smeru na tržištu anonimnih aplikacija, ali još uvek postoje problemi.
Između ostalog, ne poštuje se ograničenje da je aplikacija zabranjena za mlađe od 17 godina. Prozvođači su i sami svesni da je rizik od sajber-maltretiranja visok kod anonimnih aplikacija koje se koriste među tinejdžerima, jer anonimnost pruža slobodu skrivanja iza tastature.
U Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu rečeno je Danasu da su imali prijave koje se tiču ove i drugih sličnih aplikacija.
Tatjana Matić, državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija (pri kome radi Centar) apeluje na roditelje i nastavnike da ukažu deci na negativne aspekte anonimne onlajn komunikacije, ali i da provere da li njihova deca koriste takve aplikacije i na koji način.
Ona kaže da Telonim ima upozorenje da zahteva roditeljsko odobrenje svakog korisnika mlađeg od 15 godina, ali da je takva ograničenja lako zaobići, kao i u slučaju drugih aplikacija i posebno društvenih mreža.
– Otuda je neophodan roditeljski nadzor svih onlajn aktivnosti dece. Aplikacija takođe ima stranicu na svom vebsajtu koja je posvećena upravo pružanju informacija roditeljima, gde se između ostalog navodi da poruke potpuno anonimnih osoba koje nisu registrovane na aplikaciji, mogu biti deaktivirane, ističe Matić.
Iako ovakve aplikacije pružaju jednu vrstu zaštite i filtera svojim korisnicima, Matić naglašava da je roditeljska kontrola ključni mehanizam za zaštitu dece od ugrožavanja na internetu.
– Nijedan automatizovani kontrolni mehanizam ne može da zameni roditeljsku pažnju, praćenje onlajn komunikacije dece i razgovor roditelja sa decom o brojnim opasnostima na internetu. Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu putem besplatnog broja telefona 19833 i onlajn platforme Pametno i bezbedno, na raspolaganju je i roditeljima i deci, kao i nastavnicima i svim drugim građanima. Svi oni mogu da kontaktiraju Centar, dobiju sve informacije i savete u vezi sa ovim temama, ali i da prijave bilo koji oblik onlajn ugrožavanja dece, ističe Matić.
U Centru se najčešće prijavljuju lažni profili na društvenim mrežama, hakovanje, problemi nastali prilikom igranja onlajn video igara, kao što su iznude novca, ucene, zatim, neprimerene fotografije, poruke na društvenim mrežama, najčešće na Instagramu, vređanje putem aplikacija za komunikaciju od strane vršnjaka.
– U prethodnih nekoliko meseci, više se prijavljuju slučajevi sa aplikacija kao što su Telonim, Telegram ili TikTok, a povećao se i broj prijava u vezi sa onlajn video igrama i platformama za video igre. Takođe, tokom vanrednog stanja pozivi su se često odnosili na zloupotrebu Gugl učionice, postavljanje neprimerenog sadržaja i komentara, zloupotreba podataka dece i neovlašćen pristup onlajn časovima od strane nepoznatih ljudi – ističe državna sekretarka.
Ona se slaže da nove tehnologije nesumnjivo doprinose lakšem prevazilaženju opšte društvene krize izazvane pandemijom korona virusa, ali upozorava da najmlađi korisnici, kao najranjivija kategorija, ne smeju da budu prepušteni sami sebi u onlajn okruženju.
– Najvažnije je da roditelji budu potpuno upućeni u internet svet svog deteta, da budu svesni rizika onlajn kontakta i deljenja informacija iz privatnog života i da o tome razgovaraju sa svojom decom. Pored toga, potrebno je da nauče svoju decu da koriste sve mehanizme zaštite profila na društvenim mrežama i aplikacijama, da koriste jake lozinke i zatvorene/zaključane profile, i da razumeju da boravak deteta za računarom nije sam po sebi bezbedan, odnosno da deca mogu putem Interneta mogu biti ugrožena i mentalno i emotivno, ali i fizički. U tom smislu, Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu svakako je adresa na koju se uvek mogu obratiti za podršku i pomoć – poručuje Matić.
Roditelji da uče decu empatiji
Ana Mirković savetuje roditelje da kontinuirano budu posvećeni vaspitanju svoje dece i učenju pravim vrednostima, među kojima je i drugarstvo, empatija, podrška, pomoć slabijima, ugroženima i onima kojima je pomoć potrebna.
– Takođe, roditelji treba da uspostave i drže otvorenim kanal dvosmerne komunikacije sa svojom decom, to je način da saznaju mnogo o njihovom ponašanju na društvenim mrežama, ali i da budu oslonac i podrška onda kada dete primeti da se nasilje dešava, kada je samo žrtva nasilja i čak i onda kada, nesmotreno, ugrozi nečiju psihološku stabilnost vređanjem i ružnim rečima – navodi Mirković.
Tokom vanrednog stanja 1.778 poziva
Centar za bezbednost dece na internetu je od uspostavljanja (u februaru 2017. godine ) do danas imao 16.678 prijava i upita. Od ukupne komunikacije ostvarene putem broja telefona 19833, prijava putem mejla i onlajn platforme, kao i društvenih mreža formirano je 3.222 predmeta. Od toga je 239 prosleđeno nadležnim institucijama sa kojima Centar sarađuje, a 2.983 su predmeti informisanja, savetovanja i edukacije. Samo tokom trajanja vanrednog stanja u Srbiji Centar je primio 1.778 poziva, odnosno prijava, od kojih je Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal i MUP-u upućeno osam predmeta koji u sebi sadrže krivična dela, a tiču se ugrožavanja i uznemiravanja maloletnih lica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
