Decom se ne bavimo na dobar način: Zašto maloletnici sve češće čine krivična dela?

Dečija psihološkinja Nikolina Milosavljević kaže za Danas da je to na neki način normalno kada govorimo o testiranju granica kod tinejdžera.

– Oni kroz testiranje granica ispituju socijalno okruženje, traže svoj identitet i imaju tendenciju ka nezavisnosti. Postoje situacije kada dete prekrši zakon i to se dešava kada zbog socijalnog okruženja (vršnjaci koji mogu vršiti pritisak ili želja da se pred vršnjacima predstave u određenom svetu), tako i zbog radoznalosti i eksperimentisanja. Ali, veliki udeo ima porodična dinamika gde postoji određen nivo disfunkcionalnosti u odnosima ili se porodica nalazi u nekoj tranziciji. Pored toga, treba uzeti u obzir i individualni aspekt, a to je trenutni mentalni i emocionalni status deteta – što je lošiji, veći je rizik da dete pokazuje izazovno i rizično ponašanje – navodi Milosavljević.

Komentarišući činjenicu da se deca neretko odlučuju na loše ponašanje i izvršenje krivičnih dela Biljana Lajović, specijalista školske psihologije u penziji ističe za Danas da je prva stvar što se ne bavimo decom na dobar način i ne nudimo im sadržaje kojima mogu da oplemene svoj život.

– Naprotiv, deca su zasuta sadržajima koji su destruktivni i negativni, koji ne podstiču pozitivan rad. Sve ono što ne valja, recimo, na televiziji dospe na društvene mreže i da negativan dodatak, na već postojeće negativne sadržaje na društvenim mrežama. Mi time kao društvo šaljemo negativne poruke i u stvari emitujemo jedan negativan sistem vrednosti. Deca, normalno, to usvajaju, jer učenje po modelu je najbolji način učenja, najbrži, najefikasniji – navodi naša sagovornica.

Ona ukazuje i na to što deca vide da nema nikakvih posledica, odnosno da onaj ko radi ružne stvari veoma često, kako napominje Lajović, prođe bez ikakvih posledica.

– Deca nemaju način da se istaknu nekako drukčije, a inače je lakše biti naopak nego dobar. Da biste bili dobri morate malo da se potrudite, a ovde samo pustite impulse da deluju i onda im je mnogo lakše da se ružno ponašaju – ističe ona.

Da bi se situacija promenila potrebno je, kaže ona, da se deci ponude sadržaji koji ne zavise od novca i vremena njihovih porodica, ističući značaj sportskih aktivnosti (razna druženja, folklor, ples…).

Sa druge strane, navodi da da je neophodno da se porodici pomogne da nauči kako izađe na kraj sa decom.

– Porodica nam je mnogo oslabila, jer su i roditelji ophrvani egzistencijalnim i drugim brigama i sadržajima. Važno je pomoći porodici. Imate mogućnost da kroz predškolske ustanove, škole organizujete različite aktivnosti za roditelje koji bi opet bile finasirane iz budžeta države, jer su mnogo skuplje posledice nego što je ulaganje u prevenciju – ističe ona.

Komentarišući najnovije istraživanje Centra za nestalu i zlostavljanu decu po kome 92 odsto ispitanika smatra da starosnu granicu za krivičnu odgovornost treba spustiti sa 14 na 12 godina, sagovornice Danasa ne misle da je to rešenje.

– Ja mislim da time mi samo prividno nešto radimo. Skloni smo rešenjima za koja mislimo da su odmah, sad – kratkoročna. Ovo o čemu pričam je ipak malo dugoročnije. Razlog zbog čega mislim da ne treba spuštati granicu krivične odgovornosti na mlađi uzrast jeste što deca mlađeg uzrasta ne razumeju na takav način posledice onoga što su učinila – ocenjuje Biljana Lajović.

Sa druge strane, država bi trebalo, ističe ona, da obezbedi čitavu podršku toj maloletnoj deci kako bi ona promenila ponašanje.

– Nije suština da vi dete stavite ili u neku ustanovu ili u neki dom ili u nešto drugo kako god se to zvalo a da ne obezbedite aktivnosti kojima se menja njegovo ponašanje. Jer u suštini je to važno. Šta znači da ga izolujete, ako mu ne pomognete da promeni ponašanje. A mi nemamo sistem podrške ni za odrasle, a kamoli za decu, na nivou države – ukazuje naša sagovornica.

I Nikolina Milosavljević smatra da je ovim pitanjem jako važno da se bave stručnjaci koji poznaju dečiji razvoj i razvoj savesti kod deteta.

– Važno je mišljenje javnosti, ali ukoliko se mišljenje javnosti ne uklapa sa onim za šta se stručnjaci zalažu, jako je važna edukacija društva o dečijem razvoju, kao i kako vaspitavati decu u današnjem svetu – zaključuje ona.