Deca na milost i nemilost trgovcima ljudima i granične policije

– Deca su od policije na granici dobijala batine, elektrošokove, skidana su gola i bosa i na njih su puštani psi, oduzimana im je imovina – o tome su nam deca najviše pričala, navela je danas na FPN-u, predstavljajući izveštaj “Gde god da idemo, čine nam zlo”:Nasilje nad decom migrantima koja putuju u Evropu Balkanskom rutom“, Nevenka Žegarac, profesorka FPN.

Ona navodi da su tokom istraživanja deca najčešće opisivala nasilja koja se mogu kategorisati kao seksualno i da su, po njihovim rečima, u kampu najviše bila targetirana “lepa deca”. Žegarac kao problem ističe da sistem ni danas nema rešenje za slučajeve takozvanih dečjih brakova kada devojčica putuje sa starijim muškarcem, za kojeg tvrdi da joj je muž.

– Politika i praksa EU, kao i zemalja na Balkanu, od 2016. usmerene su ka odvraćanju izbeglica od dolaska u Evropu. To je smanjilo, ali ih nije i zaustavilo i dramatično povećalo njihovu ranjivost i izložilo nasilju i opasnostima, rekla je Žegarac.

Kako se navodi u zaključcima istraživanja, deca su tokom istraživanja na pitanja istraživača govorila da ne prijavljuju slučajeve nasilja vlastima, zbog straha od deportacije i usled straha od krijumčara. Kao razloge nepoverenja navode potrebu da ostanu sa svojom grupom i iskustva da se deci nikad ne veruje. Takođe, četvoro od 48 dece koja su učestvovala u istraživanju reklo je da su bili oteti zarad otkupa.

Tina Rashadatjou, medijatorka, rekla je da su deca učestvovala u istraživanju sa velikim entuzijazmom, jer su smatrala da će svojim glasom pomoći drugoj deci u istom problemu.

– Deca su se u migrantskom kampu igrala igre “begunaca i čuvara”. Na prvi pogled nismo razumeli šta im ta igra znači, a onda smo shvatili da je ta igra njihova realnost koju oni proživljavaju svaki dan – policija koja ih juri i oni koji beže i pokušavaju da ne budu uhvaćeni, dodala je Rashadatjou.

Deca su tokom istraživanja svedočila da bi krijumčari ubijali ili ostavljali odrasle i decu u uslovima u kojima oni ne bi mogli sami da prežive, jer nisu fizički mogli da izdrže putovanje, bili su povređeni ili bolesni, ili nisu imali novca da nastave putovanje.

Anita Burgund Isakov, profesorka na FPN, rekla je da je deci tokom istraživanja data prilika da pričaju o svojim iskustvima kako bi i sama razumela šta im se dešava i kako bi postojala mogućnost da se ovakvo nasilje spreči u budućnosti.

– Uspeli smo tokom istraživanja da uočimo i prijavimo jedan slučaj, što je bio veliki korak za rešavanje ovog problema, rekla je Burgund Isakov.

U istraživanju “Gde god da idemo, čine nam zlo”: Nasilje nad decom migrantima koja putuju u Evropi balkasnkom rutom“je učestvovalo 48 dece izbeglica, odnosno 38 dečaka i 10 devojčica u starosnoj dobi od 13 do 19 godina. Bez pratnje je bilo 30 dece, dok je 18 ispitanika bilo sa porodicom. Istraživanje je trajalo 18 meseci, a urađeno je pod pokroviteljstvom organizacije Save the Children.

Husremović: Uključiti decu u obrazovni sistem

„Možemo očekivati da će migracije postati sastavni deo naših života tokom ratova i kriza i zato je važno obezbediti deci izbeglicama koja putuju Balkanskom rutom po Evropi uključenje u obrazovni sistem, kako bi se izbeglo svakdonevno nasilje koje ona trpe na našim prostorima, izjavila je Dženana Husremović, profesorka na Univerzitetu u Sarajevu.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.