„Plaćamo danak marginalizaciji nastave fizičkog“: Šta je otkriveno deci na preventivnim pregledima tokom vikenda?

Manjak fizičke aktivnosti i sedentarni način života, teške đačke torbe, ali i izbegavanje časova fizičkog vaspitanja, mogli bi da budu glavni razlozi za takvo stanje kod dece, saglasni su sagovornici Danasa u svojim odgovorima na pitanje kako komentarišu to šta svako drugo dete ima neki od problema na lokomotornom sistemu.

Slobodan Maričić, pedijatar, kaže za Danas da je lokomotorni parat dece (kičma, stopala…) ugrožen u svakom slučaju.

Problem nije od juče

„U pedijatrijskoj populaciji plaćamo danak marginalizaciji nastave fizičkog vaspitanja u školama, ali i tome što se ona ne odvija prema planu i programu, onako kako bi trebalo. Zbog svega toga, i to nije od juče, već u poslednjih 20 godina, imamo procenat dece sa poremećajima lokomotornog sistema, prvo od razvoja stopala, pa kasnije kičmeng stuba. U narednom periodu bićemo svedoci sve većeg deformiteta zahvaljujući sedentarnom načinu života“, kaže on.

Ortoped Tihomir Milovanović dodaje da je vrlo važna informacija da li su decu u nedelju pregledali samo pedijatri ili i ortopedi i dodaje:

„Deci uzrasta od dve do pet godina, na primer, vrlo često se proglašavaju stopala ravnim, odnosno pedijatri kažu da imaju spuštene svodove stopala, što uopšte ne mora da bude tačno. Upućuju se da nose ortopedske cipele i uloške. Ipak, deca u tom uzrastu imaju masne jastučiće na svodovima stopala, stopala nisu do kraja formirana, mogle bi samo da budu neophodne vežbe za jačanje mišića. Kada je kičma u pitanju, to je ozbiljnije, za svaku postavljenu sumnju na deformitet trebalo bi dete da se dovede kod ortopeda, kao i kada se postavi sumnja da dete ima neki problem u vezi sa stopalima. Uglavnom, za probleme lokomotornog sistema jesu krivci sedentarni način života, teške đačke torbe i premalo fizičkog u školama“.

Deci potrebno više fizičke aktivnosti

Miroslav Marković, profesor fizičkog vaspitanja, ističe da se stav ministra zdravlja apsolutno poklapa sa „onim što radimo kroz pilot projekat `Svako dete ima pravo da odraste zdravo`“.

„Podaci koje je radila Katedra za sportsku fizologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu potvrdili su ono što i naša struka tvrdi, a to je da je deci potrebno više fizičke aktivnosti, odnosno svakodnevna fizička aktivnost u trajanju od 45 minuta do sat vremena. Projekat je u završnoj fazi, krenula su finalna merenja koja treba da pokažu da li su deca koja imaju svakodnevno čas fizičkog vaspitanja napredovala u odnosu na druge učenike i na osnovu toga će se donositi dalje odluke“, naveo je on.