Deca rođena posle 1999. godine podložna malignim bolestima zbog izloženosti toksičnom faktoru

Predsednik te Komisije Darko Laketić kazao je novinarima u Skupštini Srbije da se istraživanje odnosilo samo na decu, jer su ona manje izložena drugim faktorima rizika poput pušenja.

Istraživanje je sprovedeno u saradnji sa Institutom za javno zdravlje „dr Milan Jovanović Batut“, a pokazalo je da su najčešći tumori kod dece stare do četiri godine neuroektodermali, kod onih od pet do devet godina tumori krvi, od 10 – 14 godina tumor mozga, a od 15-18 godine solidni tumori.

„Ovo istraživanje nam nedvosmisleno pokazuje da je više generacija u određenom osetljivom periodu bilo izloženo nekom faktoru koji ih je učinio osetljivijim za oboljevanje od određene maligne bolesti u odnosu na druge generacije u istom uzrastu“, rekao je Laketić.

Laketić je kazao da Srbija ima novac za istraživanje posledica NATO bombardovanja, kao i stručnjake, ali nije siguran da ima dovoljno sofisticirane opreme, te da će morati da je, ili nabavi, ili da se osloni na partnere iz inostranstva koji tu opremu imaju.

„Mislim na Italijane koji su nam predali celokupnu dokumentaciju njihove Komisije i ponudili pomoć za analizu biohemijsku ili toksikolosku“, kazao je Laketić.

On je ocenio da je bombardovanje 1999. godine ostavilo nesagledive posledice po Srbiju za koju je rekao da je „zemlja žrtva“ koja, ne samo iz svojih, već iz civilizacijskih razloga mora da sačuva istinu „za opomenu i nauk sebi i drugima“.

„Nisam siguram da postoji jedinstvena nacionalna svest o stradanju Srbije u NATO agresiji 1999. godine, ali takva nesreća u celokupnoj srpskoj istoriji ne može se i ne sme zaboraviti, niti umanjivati ili prilagođavati prema potrebama i interesima velikih ili malih sila“, rekao je on.

Komisija za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje gradjana Srbije osnovana je prošle godine.