Deca u Srbiji svakog dana na internetu provedu oko tri sata 1Foto: OSCE Srbija/ Tviter

U Srbiji 76 odsto dece, starosti od 9 od 17 godina, svakodnevno koristi internet od tri do sedam sati, pokazalo je istraživanje “Deca Evrope na internetu”.

Internet u našoj zemlji većina dece koristi za zabavu i komunikaciju, a čak jedna trećina ispitanih imala je uznemirujuće iskustvo.

Dobrinka Kuzmanović iz Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta, jedna od članica istraživačkog tima, kazala je da je “Deca Evrope na internetu” najvažniji i najuticajniji evropski projekat kada je reč o korišćenju digitalne tehnologije.

Postoji od 2006. godine, a Srbija se uključila u drugi ciklus istraživanja, od 2018. do 2019. godine.

U Srbiji je realizovano više istraživanja o ovoj temi, ali je ovo relevantno jer je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.150 učenika. Obuhvaćeno je ukupno 60 škola, od toga 40 osnovnih i 20 srednjih”, navela je Kuzmanović.

Deca u Srbiji dnevno na internetu provedu od pola sata pa čak do sedam i više sati, podaci su ovog istraživanja.

Najveći procenat dece, nešto više od polovine ispitanih, tokom radnog dana internet koristi oko četiri sata, dok je to vreme vikendom duže, do sedam sati. Prosečno, nešto više od tri sata dnevno.

Jedna polovina ispitanika kaže da su bezuspešno pokušavali da smanje vreme provedeno onlajn. Kuzmanović je naglasila da prekomerno korišćenje interneta ne znači nužno i problematično korišćenje.

Većina mladih, od devet do 17 godina, internet koristi putem pametnih telefona, tačnije njih 86 odsto. Taj procenat raste sa uzrastom, dok tablet češće koriste mlađa deca.

Istraživanje je pokazalo da najmlađi relativno malo koriste kućni računar, a jedna petina njih ga čak nikada ne koristi.

Takođe, deca u Srbiji su više konzumenti, nego što kreiraju sadržaj u digitalnom formatu. Svega 18 odsto ispitane dece svakodnevno koristi internet za školske zadatke, dok njih pet odsto putem interneta kreira sadržaj za školu.

Najviše su na društvenim mrežama. Podaci pokazuju da njih 73 odsto svakodnevno koristi društvene mreže. Takođe, deca u Srbiji socijalnim mrežama pristupaju pre propisanog uzrasta, tačnije pre nego što napune 13 godina.

Ispitana deca smatraju da su nadprosečno digitalno pismena, na skali od 0 do 10 svoje digitalne veštine ocenila su prosečnom ocenom 7,9. Tome u prilog ide i podatak je da je preko 54 odsto najmlađinih učenika pomoglo roditeljima kada nešto nisu znali da urade onlajn.

Kada je reč o rizičnim ponašanjima, 58 procenata ispitane dece, od 13 do 17 godina, „dodala“ je na društvenim mrežama u kontakte ljude koje lično ne poznaje.

Podaci pokazuju da je trećina dece rekla da je doživela negativno iskustvo, a ono je češće među starijom decom. Takođe, postoji polna razlika te su, podaci su istraživanja, devojčice ugroženije.

Slično je i kod digitalnog nasilja, devojčice se češće od dečaka nađu u ulozi žrtve. Dominantan vid digitalnog nasilja je vređanje, a ukupno 16 posto ispitanih kazalo je da je doživelo veb nasilje, dok je 10 odsto njih priznalo da se ponašalo agresivno.

Svega 11 odsto roditelja koristi tehničke mere, odnosno roditeljski kontrolu, a deca često zanemaruju roditeljske savete.

Istrazivanje je realizovao Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu u saradnji sa Univerzitetom u Oslu, a podržali su ga Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kao, Ministarstvo trgovine, telekomunikacija i turizma kao i Misija OEBS-a u Srbiji i kancelarija UNICEF-a.

Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, telekomunikacija i turizma Tatjana Matić istakla je, na konferenciji povodom prikazivanja rezultata, da će borba za digitalnu pismenost u našoj zemlji trajati dugo.

U taj proces smo ušli i ne vidimo kraj. Čini nam se da je to novi element života koji će nas odvesti u nepojmove razmere”, kazala je Matić i podsetila da je za dve ipo godine rada Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu stiglo 11.900 poziva.

Državna sekretarka Ministarstva prosvete Anamarija Viček kazala je da je svako istraživanje od velike važnosti jer su brojke važne kako bi državne institucije mogle da planiraju šta dalje.

Iako u sistemu prosvete imamo kvalifikovan kadar koji sprovodi reformisanu obuku i nastavu informatike, nama je ona sfera kada su deca na internetu van škole u sivoj zoni”, ocenila je Viček.

Ambasador OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio rekao na predstavljanju rezultata je da je ovo unikatno istraživanje koje je prvi put je urađeno u Srbiji. Podsetio je da je digitalizacija jedan od prioriteta za Srbiju i da je ovo istraživanje bitno zbog njene strategije.

Ređina di Dominićis direktorka UNICEF-a za Srbiju rekla je da je internet je deo našeg svekodnevnog života, ali i da je za mlade internet život.

To je razlika od nas odraslih. To je mesto gde najviše igraju, komuniciraju, uče. To je druga dimenzija koja donose i prednosti ali izazove”, mišljenja je Di Dominićis.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari