Decenija bez napretka Srbije u borbi protiv korupcije

Srbija ima 41 poen i izgubila je jedan u odnosu na prethodno istraživanje percepcije korupcije kad je bila na 72. mestu.

Deli 77. mesto od 180 zemalja sa Kinom, Surinamom i Trinidadom i Tobagom.

Transparentnost ukazuje da Srbija stagnira na listi, bez bitnih promena od 2008. zbog toga što nije donela potrebne zakone niti su postojeći primenjeni, a u pogledu stanja institucija koje se bore sa korupcijom stanje se tokom 2017. pogoršalo.

Iako se borba protiv korupcije, vladavina prava i evropske integracije predstavljaju kao prioriteti, tokom 2017. nisu sproveedene čak ni one aktivnosti iz Akcionih planova za pregovaračka poglavlja sa EU.

Programski direktor Transparentnosti Srbije (TS) Nemanja Nenadić je predočio da nisu doneti potrebni zakoni u okviru Poglavlja 23, kao što su novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, o javnim nabavkama, o slobodnom pristupu informacijama, o javno – privatnom partnerstvu i drugi.

Druga sporna stvar, kako je ukazao, je primena, pošto čak i doneti zakoni, kao što je Zakon o javnim preduzećima se ne primenjuje, što za rezultat ima da su direktori u v.d. statusu mesecima i godinama, i sve ih je više.

S obzirom na obuhvat korupcije u Srbiji trebao bi nam radikalan zaokret da bi se osetio pomak na listi, rekao je on.

Nenadić se osvrnuo na aktuelnu kampanju pred izbore u Beogradu i još nekoliko mesta i ukazao da je rok za izemene zakona o finansiranju političkih aktivnosti istekao pre tri godine.

Prema njegovim rečima, jedan od prioriteta na koje je Transparentnost ukazivala je da se uredi finansiranje kampanje i zastupljenost političkih aktera, ali da to nije učinjeno ni sada, niti pred protekle predsedničke i parlamentarne izbore.

Nenadić je dalje naveo da Skupština Srbije nije razmatrala izveštaje nezavisnih organa, a članove Odbora Agencije za borbu protiv korupcije je birala selektivno, Državnoj revizorskoj instituciji je istekao mandat svim članovima, ali je prećutno produžen.

Preduzete su reformske mere koje imaju određeni potencijal protiv korupcije, ali ni one nisu urodile polodom, rekao je Nenadić.

On je napomenuo da iz Brisela stalno stižu zahtevi Srbiji za dokaze da se slučajevi korupcije rešavaju, međutim u tome Srbija nema vidljivog napretkla.

Prema njegovoj oceni, u tom cilju prave se „smešane policijske akcije“ hapšenja da bi se pokazalo da je državni aparat uspešan u borbi protiv korupcije.

Ali, u praksi ne da nisu rešene otvorene afere, već i posle iznošenja dokaza, nezavisnih tela ili u medijima, nema ni pokrenuitog postupka, a kamoli ishoda. To je najgore, zaključio je Nenadić.

On je kao primere naveo tajnost koncesije za Aerodrom, nabavke vozila za MUP ili nerešen slučaj osvetljenja grada, bez informacija o toj javnoj nabavci i bez ikakve reakcije tužioca.

Srbija je sa 41-nim poenom od 100 na listi blizu jedne članice EU – Bugarske koja ima 43.

Među zemljama regiona najbolja je Slovenija s 61 poenom, a u širem regionu od ne-članica EU najbolja percepcija je o Gruziji 56.

Lošije od Srbije su rangirane Bosna i Hercegovina i Albanija sa 38 ponena i Makedonija sa 35.

Predsednik Transparentnost Srbija Vladimir Goati je ocenio da Srbija uprkos naporima za ekonomski napredak, ispunjavanju evropskih standarda, uspostavljanju vladavini prava stagnira zbog toga što je zemlja zakasnele privatizacije u kojoj je još veliki deo privrede u rukama države, a rukovodstva partijski funkcioneri.

Prema njegovim rečima, čini se da se država bori protiv partisjkog zapošljavanja, time što su zakonom predviđeni konkursi, ali oni se obesmišljavaju.

Potrebno je više desetina godina, da se oslobodimo korupcije, jer u Srbiji postoji ljudski koruptivni mentalitet, zaključio je Goati.