Decenija sa strategijom

Pred odbornike još nije stigao izveštaj o onome što je urađeno u prethodnom strateškom periodu koji je na izmaku. Zaista, šta je u opštini Prijepolje urađeno tokom prethodne decenije u kojoj je razvoj planiran ovim dokumentom?

Rezultati prve „relativno uspešni“

U informaciji koja je pripremljena za odbornike prošlog saziva Skupštine opštine navedeno je da se rezultati Strategije održivog razvoja2005-2009. godine mogu smatrati „relativno uspešnim“. Od 2004. do 2010. godine broj zaposlenih smanjio se za 28 odsto. Posle devedesetih, kada se iselilo 11 odsto Prijepoljaca, usledilo je novo smanjenje broja stanovnika, tako da je ova opština koja sada ima oko 37.000 stanovnika, uvrštenau red devastiranih. Prijepolje je ostalo praktično bez industrije.

U prvoj Strategiji održivog razvoja, navedena su četiri osnovna strateška cilja: razvoj malih i srednjih preduzeća, razvoj sela, podizanje kapacitetalokalnih usluga za građane i zaštita životne sredine. Do 2010. godine broj registrovanih radnji povećan je za 28 odsto, broj preduzeća za 14 odsto, ali je 2010. godine konstatovano i to u zvaničnoj informaciji Opštinske uprave da „kada gledamoove podatke može se stećilažni utisakda je ekonomijaPrijepolja u razvoju, a podaci su više nego katastrofalni“.Pad zaposlenosti anulira svaki ekonomski pokazatelj. Prijepolje se našlo među 40 najsiromašnijih opština u Srbiji. Naime, 2004. godine u privredi je radilo više od 6000 radnika, a posle pet godina pad zaposlenosti je iznosio više od 30 odsto. Broj zaposlenih u privatnim preduzećima povećan je, ali samo za 15 odsto.

U narednom periodu koji je obuhvatila nova Strategija održivog razvoja (2011-2015.) broj registrovanih radnji se smanjio, kao i broj preduzeća (2009. bilo je registrovano 1328 radnji i 285 preduzeća, 2012. godine broj radnji je 1265, a broj preduzeća 278, dok je 2013. broj radnji iznosio 1220, a broj preduzeća220).Analiza prve Strategije održivog razvoja pokazala je da je najviše sredstva iz donacija utrošeno za uređenje Zone unapređenog poslovanja ( Valterova ulica) i to više od 25 miliona dinara, a nešto manje za prvu fazu uređenja Industrijske zone na Kolovratu. Iz Fonda za razvoj obezbeđeno je 350 miliona dinaraza zapošljavanje 430 novih radnika. Samo za dve godineiz nadležnih ministarstava obezbeđeno je za poljoprivredne projekte više od 32 miliona dinara i to za razvoj stočarstva i voćarstva, uređenje tri stočne pijace i nešto infrastrukture.

I strane donacije usmeravane su prema selu, najviše prema seoskom turizmu. Najviše je urađeno u oblastipodizanja kapacitetalokalne samouprave, ašto se tiče infrastrukture, prema informaciji od pre pet godina,realizovano je oko 75 odstou odnosu na strateški plan.Utrošeno je čak 645 miliona dinara.Najviše za rekonstrukciju zgrada Bolnice i Muzeja, rekonstrukciju značajnih gradskih saobraćajnica, te kanalizacije u prigradskom naselju Zalug.

Strategije do 2015.

Opšti ciljevi su od 2011. godine bili sledeći: unapređenje malih i srednjih preduzeća,razvoj poljoprivrede, turizma,privlačenje stranih investitora i stvaranje pozitivneposlovne klime, unapređenje infrastrukture, upravljanje komunalnim otpadom, podsticanje zelene ekonomije, unapređenje promocije obrazovanja, kulture i sporta, jačanje civilnog društva. Da bi se sve ovo realizovalo bilo je potrebno i razraditi detaljnije planove za svaku oblast. Spisak je podugačak.

Industrijska zona je stavljena konačno u funkciju, posle ulaganja ogromnih sredstava u njeno opremanje, placevi su ustupljeni pod veoma povoljnim uslovima, trebalo je da se do 2015. uposli 150 radnika. Nije bilo „stranihinvestitora“, nije došla ni jedna kompanija u ovu Industrijsku zonu, sve su lokalni privrednici, mahom uslužni. Ove godine ističe rok za realizovanje ugovorom preuzetih obaveza ovih investitora, pa će se znati i koliko je radnika zaista zaposleno i čime se bave ove firme. U 2012. godini u prijepoljsku opštinu je uloženo 250 miliona dinara, najviše u podsticaj lokalnog razvoja (67 miliona), nije zanemarljivo ni u poljoprivredu (čak 36 miliona dinara), a turizam je „usisao“ svih 32 miliona dinara.

Godina 2013. bila je u znaku rekonstrukcije gradskih ulica i to je najviše što je urađeno u ovom gradu u proteklih nekoliko decenija, revitalizovani su sportski objekti, Prijepolje je dobilo novi most, u toku je realizacija projekta kojim će se trajno rešiti vodosnabdevanje u Brodarevu. To je, svakako jedan od najvećih poduhvata tokom prethodne decenije.

Svakako najvidljiviji pomak je u oblasti voćarstva, odnosno malinarstva. Ono što nije pokrenuto sa mrtve tačke, a stalno odliva budžetska sredstva je rešavanje problema deponije. Nije Prijepolje dobilo javni parking, ni garažu. Sudbina zadružnih domova i zaključanih školskih objekata po selima, koji propadaju, nije rešena, iako je to bio jedan od zaključaka Skupštine opštine. Nema informacija o malim hidrocentralama, niko više ne spominje ni velike brane na koje je potrošeno dosta skupštinskih sati.

Pitanje pogubne privatizacije preduzeća, pustoš koja je ostala, svakako je pitanje svih pitanja. Na žalost, osim Tekstilnog kombinata u čije su se brojne hale uselila dva preduzeća koja uspešno rade, gotovo nema nikakvog pomaka ni posle decenije kad je reč o ovoj oblasti. Stoje zaključani ipropadaju objekti neuspešno prodatih preduzeća. Priča o „Livnici“ se odužila iako je izgledalo da će epilog biti izvanredan zbog konkretne ponude internacionalne kompanije. Broj zaposlenih je manji od broja nezaposlenih, stanovništvo je sve starije, a nema inicijativa koje idu u susret toj činjenici. Prijepolje nema više ni hotel. Javna rasveta je preskupa.Ni prošle godine odbornici nisu bili zadovoljni onim što je urađeno, jernaselje Velika Župa još nije dobilo rasvetu, a nekoliko prigradskih kanalizaciju, otvoreno je pitanje prečišćavanja otpadnih voda.

Tokom prethodnih nekoliko godina u ovu opštinu su se slila povelika sredstvakako bi se podsticalo zapošljavanje, stimulisala poljoprivreda, razvijala infrastruktura, stvarao ambijent za bolje usluge građanima.Samo 2013. godine uloženo je čak 270 miliona dinara sa nivoa države. Najviše su sredstva koristili poljoprivrednici, a mala i srednja preduzećadobila su čak 186 miliona kako bi zaposlila nove radnike.

Ipak, ovogodišnji rezultati u malinarstvu kao da su trgli Prijepoljce iz dugogodišnje apatije i očigledno je da mnogi vidi svoju šansu upravo u ovoj oblasti i svoj novi angažman. Jer od privrede ostala su samo polja. I to je „povratak“ u ili za budućnost ove opštine.