Deci sa smetnjama u razvoju potrebna stručna podrška 1Foto: OS Miodrag V Matic

Osnovna škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju „Miodrag V. Matić“ u Užicu, jedina je škola te vrste u Zlatiborskom okrugu.

Poput tipičnih škola, koje pohađaju deca koja nemaju razvojnih smetnji, zbog pandemije korona virusa, i u toj školi nastava se odvija onlajn.

Škola, koja nosi naziv po poznatom profesoru i defektologu, baštini dugu istoriju edukacije i rehabilitacije dece sa smetnjama u razvoju, koja je počela 1957. godine, kada je osnovano prvo odeljene za decu oštećenog sluha. Sedam godina kasnije, formirana je Specijalna škola za slušno oštećenu decu, namenski objekat je izgrađen 1981. godine, a potom se otvara internat za smeštaj dece iz celog Zlatiborskog okruga. Pre deset godina, škola je počela da radi kao Centar za podršku obrazovanju i vaspitanju dece i učenika sa različitim smetnjama u razvoju.

Danas je to savremena i veoma dobro opremljena ustanova na oko 2.000 kvadratnih metara, koja pruža kontinuiranu edukaciju i rehabilitaciju dece sa svim smetnjama i teškoćama u razvoju.

Deci sa smetnjama u razvoju potrebna stručna podrška 2
Foto: OS Miodrag V Matic

Za svoj rad, inovacije u didaktičkim sredstvima i metodama škola i njeni profesori, inače defektolozi različitih specijalnosti, višestruko su nagrađivani.

Osim obrazovno-vaspitnog rada koji je pilagođen individualnim sposobnostima učenika, škola obezbeđuje različite vidove stručne podrške deci i učenicima sa različitim smetnjama u razvoju. Pruža podršku inkluzivnim timovima u tipičnim vrtićima i školama u celom Zlatiborskom okrugu.

VRSTE PODRŠKE

Osim osnovnog školskog obrazovanja, škola nudi predškolsko vaspitanje i obrazovanje, rehablitaciju, produženi boravak, ali i procenu sposobnosti dece sa smetnjama u razvoju, podršku roditeljima, profesorima i vaspitačima u tipičnim školama, kao i smeštaj i ishranu učenika.

Poseduje nastavna sredstava, a opremljena je i specijalizovanim nastavnim sredstvima, ima digitalnu učionicu, senzornu sobu, audiološki kabinet sa specijalnim aparatima i didaktičkim sredstvima za slušne i govorne vežbe.

Učionice se koriste i za individualnu rehabilitaciju i svaka od njih je opremljena potrebnim sredstvima i didaktičkim materijalima. Osim fiskulturne sale, škola ima i travnato dvorište sa parkićem za igru i rekreaciju, a na asfaltiranom delu je košarkaško igralište. Nudi i sadržajne sekcije i vannastavne aktivnosti koje su, takođe prilagođene, deci sa smetnjama u razvoju.

Direktorka škole koja tu dužnost obavlja već u četvrtom mandatu Zorica Vesović – koja je prva u Srbiji položila licencu za direktora takve škole u Srbiji – kaže za Danas da je to škola otvorenog srca koja se trudi da pomogne svakom detetu kome je takva pomoć potrebna.

– Nikada nijedno dete nije vraćeno. Postoje i liste čekanja, jer je sve više dece sa govorno-jezičkim smetnjama – kaže za Danas direktorka i posebno ističe stručnost, posvećenost i profesionalnost svog tima, bez koga, kako kaže, ne bi škola bila tako uspešna: – Da nemam tako dobar tim ljudi, ne bih bila direktorka već četvrti mandat. To su zaista veliki i plemeniti ljudi, veliki profesionalci koji su posvećeni svom poslu.

Vesović dodaje da je sve više dece u mlađem uzrastu sa govorno-jezičkim smetnjama, koja ne izgovaraju pravilno glasove i nemaju odgovarajući fond reči jer mladi roditelji ne govore dovoljno sa svojim decom, retko im čitaju, već ih radije prepuštaju televiziji, video-igricama, mobilnim telefonima, tabletima.

– To je pogubno. Naši logopedi su veoma opterećeni i rade i po pet puta više od norme. Zbog toga su liste čekanja na kojima je uvek oko davedesetoro dece za logopedske tretmane, koji su veoma dugi procesi – objašnjava naša sagovornica i dodaje da bi takvih problema bilo mnogo manje kada bi mladi roditelji više pažnje i vremena posvećivali svoj deci i sa njima razgovarali.

INKLUZIVNI PRISTUP

U školi se organizuje razredno-predmetna nastava, što znači da od prvog do osmog razreda učenici imaju jednog razrednog starešinu, a druge profesore za predmete fizičko, tehničko i engleski jezik.

Nastava se odvija po redovnom planu i programu IOP1 ili IOP2 (individualni obra-zovni planovi), nakon što se obavi defektološka procena i tretman prilagodi svakom detetu.

Školu pohađa 25 učenika, od kojih pet boravi u domu. U internatu je i 55 učenika tipičnih srednjih škola, čime je škola postala i dobar primer inkluzivne prakse, koja se odvija kroz svakodnevnu socijalnu interakciju dece koja su upisana u školu i učenika tipičnih srednjih škola koji su smešteni u domu.

– U kontaktima sa njima, deca iz naše škole razvijaju socijalne i druge veštine. S druge strane, među srednjoškolcima, koji su smešteni u naš dom, postoje deca koja se prvi put susreću sa decom sa smetnjama u razviju, ali svi su prema njima veoma dobri i brižni – kaže Zorica Vesović.

Defektolozi koji rade u toj školi, pružaju i stručnu podršku za oko 200 dece u Zlatiborskom okrugu, a sa nekima od njih rade individualno u njihovim domovima.

Direktorka ističe da bi sva deca sa smetnjama u razviju trebalo da pohađaju redovan sistem obrazovanja, a da će škola „Miodrag V. Matić“ postati resursni centar za podršku deci u tim školama. Škola je, kako kaže, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, započela i tu proceduru. To znači da bi deca sa smetnjama u razvoju koja pohađaju tipične škole trebalo da prođu defektološki tretman u tom resurs centru.

ONLINE NASTAVA

Zbog pandemije virusa korona, i u toj školi odvija se onlajn nastava. Na osnovu dopisa Ministarstva prosvete, savet roditelja i školski odbor su se izjasnili da je takav način rada najbezbedniji za učenike.

– Nastavne materijale, sa slikovnim porukama i prilagođenim tekstovima, šaljemo roditeljima putem vibera ili mejla. Onima koji nemaju te mogućnosti materijale šaljemo redovnom poštom ili ih naši defektolozi dostavljaju na kućnu adresu učenika – dodaje direktorka i navodi da je škola uspostavila odličnu saradnju sa roditeljima, koji dnevno komuniciraju sa razrednim starešinama i dobijaju od njih povratne informacije.

Ipak, kako ističe, roditelji bi više voleli da njihova deca budu u školi.

– U školi deca imaju različite aktivnosti, od redovne nastave, logopedskih i drugih tretmana, do vannastavnih aktivnosti i sekcija, korišćenja fiskulturne sale, učenja engleskog jezika i drugih kreativnih sadržaja. Ovako, život dece se svodi samo na boravak u kući – kaže naša sagovornica.

Za sada, zbog rizika od infekcije virusom korona, drugog načina, kako ističe, nema.

– Nema drugog rešenja. U pitanju su deca koja su pod različitim vrstama terapija i ona su osetljiva i u rizičnoj su grupi. Neka deca odbijaju da nose zaštitne maske i različito su reagovala na profesore koji su, uglavnom, bili prinuđeni da nose vizire – poručuje Zorica Vesović, direktorka škole „Miodrag V. Matić“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari