Decu u institucijama drže u kavezima

Ovo je jedan od glavnih zaključaka današnje konferencije Disability Rights International (DRI) i Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S), koje su predstavile izveštaj pod nazivom “Zaboravljena deca Srbije”.
Izveštaj se zasniva na nalazima prikupljenim tokom 2019. i informacijama koje su DRI i MDRI-S prikupile do vremena njegovog objavljivanja.
O teškim kršenjima ljudskih prava dece i odraslih koji žive u institucijama ove dve organizacije su već ukazivale u izveštajima „Mučenje kao lečenje“ (DRI, 2007) i „Sklonjeni i zaboravljeni“ (MDRI-S, 2012).
Erik Rozental (Eric Rosenthal), izvršni direktor DRI, rekao je da je ta organizacija 2007. u svom izveštaju navela uznemirujuće stvari i zlostavljenje dece u isntitucijama, koja su često bila vezana, koja su plakala, koja su odsečena od porodica…
Dodao je nakon toga Vlada Srbije učinila pozitivne korake, ali da je odustala od toga 2019. godine.
– Ponovo smo videli da je Vlada Srbije odustala od progresa i počela ponovo decu da decu stavlja u insistucije – rekao je Rozental.
Naveo je da su zlostavljana bila strašna, da deca nisu imala zdravstvenu zaštitu, lekove, da su devojčicama bez njihovog pristanka daju kontraceptivne pilule.
Rozental je naglasio da srpska vlada odbacuje živote dece i naglasio da sva deca moraju biti uključena u društvo, da vode zdrav život i da budu sa svojim porodicama.
Dragana Ćirić Milovanović iz DRI, ukazala je da je poražavajuće da država odbija da uradi bilo šta sa decom sa teškoćama u razvoju, naročito onih u insititucijama, dodajući da će većina ostati tu do kraja života.
Istakla je da je analiza UNICEF-a pokazala da 80 odsto dece u inisiticuijama ima teškoće u razvoju.
– Tokom 2018. godine od osmoro dece za koje je prekinut smeštaj u institucijama, petoro je umrlo – navela je ona.
Prema njenim rečima, država svesno ubija decu time što čame u institucijama bez brige i ljubavi porodice.
– Zlostavljanje je sistemski problem, i može se rešiti samo potpunim zatvaranjem institucija. Ovakvo stanje se održava jer mnogi smataju da je to prihvatljivo, a zaposleni u institucijama su nemoćni da suštinski išta promene. Dva ključna mita se provlače – da se deca nalaze u insititucijama zbog svog zdravstvenog stanja i zbog nemogućnosti roditelja da odgovore na potrebe deteta. Nadam se da će država odustati da decu premešta iz većih u manje insituciije – istakla je Ćirić Milovanović.
Prisila Rodrigez (Priscila Rodríguez) iz DRI, koja je posetila na desetine institucija u Beogradu i u okolini Beograda, naglasila je da su deca sa tepkoćama u razvoju zanemarena, zlostavljana, da im je uskraćena medicinska zaštita i podrška porodice.
– Videli smo decu sa teškoćama u razvoju u kavezima, koja se ne kreću, koja su ostavljena u jedno položaju na duži vremenski period – naglasila je Rodrigez, dodajući da su u jednoj instituciji pronašli osobu u krevecu koja nije ličila na ljudsko biće.
Maja Popović iz MDRI-S, istakla je da su devojčice i žene u institucijama izložene prisilnim abortusima, kontraceptivnim sredstvima i prisilnim sterilizacijama.
Kako je navela, žene koje žive u institucijama socijalne zaštite trpe seksualno nasilje i o tome ćute jer im se ne veruje.
Stefan Lazarević iz MDRI-S, rekao je da je u prethodnim izveštajima našao fotografiju čoveka koji sedam godina živi u jednoj instituciji i plače, fotografije ljudi koji su vezani na kevetima, dodajući da neki ne mogu ni u dvorište da izlaze.