Deda Avram – jedan od simbola devedesetih

Rođen je u Skoplju, gde je završio gimnaziju, a diplomu visokog obrazovanja stekao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1941. godine. Doktorat ekonomskih nauka stiče petnaest godina kasnije.

Pre toga, bio je rukovodilac stručnog tima za mobilizaciju inostranih sredstava, da bi u periodu od 1951. do 1953. godine radio kao savetnik Narodne banke Jugoslavije.

U inostranstvu je radio kao ekonomista u Svetskoj banci od 1953. do 1977. godine, a za to vreme uspeo je da napreduje od šefa Odeljenja za opšte studije do mesta direktora. Tu se nije završio njegov angažman izvan granica Srbije.

Bio je savetnik generalnog sekretara Konferencije Ujedinjenih Nacija za trgovinu i razvoj UNCTAD za pitanja ekonomske saradnje zemalja u razvoju i za opšta pitanja, sa sedištem u Ženevi, od 1980. do 1984. godine. Posle toga, radio je kao ekonomski savetnik Banke za trgovinu i razvoj u Vašingtonu u periodu od 1984. do 1988. godine.

Međutim, na ovim prostorima ostao je zapamćen kao neko ko je uspeo da zaustavi hiperinflaciju devedesetih godina prošlog veka.

Krajem 1993. godine Savezna Republika Jugoslavija je ušla u hiperinflaciju i prema procenama Dragoslava Avramovića u novembru 1993. dnevna inflacija je bila skoro 18 odsto, a u januaru 1994. dnevna inflacija je bila skoro 62 odsto.

Hiperinflacija je trajala 24 meseca, i za taj period izdate su 33 nove novčanice, a od toga čak 24 u 1993. godini.

Građanima Srbije ostao je u sećanju i po britkim nastupima pred poslanicima, a mnogi kažu da su njegove reči od pre dvadeset i pet godina aktuelne i danas.

„Naša ekonomska situacija je kontradiktorna. Imamo stabilan kurs, ali i bolesnu privredu. Sa katastrofom u organizaciji preduzeća i raspodeli. Naše cene su trideset ili četrdeset odsto iznad svetskih. Ako smem da vas vratim u istoriju, ja sam stariji od vas, to je ona situacija: Tu knezovi nisu radi kavzi, nit su radi Turci izelice. Al’ je rada sirotinja raja koja globe plaćati ne može ni trpeti turskoga zuluma.”

„Pre nego što je u januaru 1994. Dragoslav Avramović ukinuo novčanice sa bezbroj nula, od kojih je najveća vredela toliko da se za nju mogla kupiti žvakaća guma, devizama se trgovalo po gradskim haustorima, građani su u nepreglednim redovima čekali da poslednje marke ‘iz slamarica’ ulože u piramidalne banke, po trgovima su se grabili za hleb koji im je humanitarno deljen iz pekarskih kamiona, u beogradskom prevozu ljudi su visili sa vrata starih autobusa kojih je zbog nestašice goriva bilo manje nego ikada, dok su se švercovani benzin i cigarete prodavali na ulicama”, piše u članku koji je pre nekoliko godina objavio Radio slobodna Evropa.

Mnogi su ova vremena zapamtili i po tekstu iz Politike „Dve plate za prekidač” iz novembra 1993. godine: „Plašim se da umrem, jer ću tako mojoj deci da natovarim na vrat troškove sahrane. A oni takođe nemaju hleba da jedu. Zaboravila sam kakav je ukus voća, mesa, pa i mleka. Ne doručkujem, ne večeravam, ne pijem više kafu, ne pušim… Nemam praška da operem veš, štedim sapun. Nemam nikog da mi pomogne a poslednja penzija iznosila je osam milijardi dinara. Baš koliko i rolna toalet papira”.

U to vreme, prema dogovoru predsednika Srbije Slobodana Miloševića i predsednika Vlade Srbije Nikole Šainovića ekonomisti predvođeni Dragoslavom Avramovićem napravili su plan zaustavljanja inflacije, koji se primenjivao od 24. januara 1994.

Dinar je menjan u odnosu 1:1 za nemačku marku. To je postigao tako što je uveo novi dinar. Prvi znaci uspeha videli su se već sledeći dan.

Taj dinar će u narodu postati poznat i kao „super dinar”, a njime je Avramović uspeo da povrati uveliko poljuljano poverenje građana.

Sa uvođenjem stabilnog dinara polako je počeo da nestaje strah od rasta cena iz minuta u minut, a on je dobio nadimak Deda Avram.

O sopstvenoj slici koju je izgradio u narodu, svedoči i pesma grupe Ateist Rep, budući da nije mnogo državnih funkcionera moglo da se pohvali pozitivnim prikazom u pesmama i drugim domenima kulture devedesetih godina prošlog veka.

„Zahvaljujući starcu, čiči od sto leta
Više ne lepimo pare umesto tapeta”

Zahvaljujući svom zalaganju i postignutim uspesima, postao je simbol stabilnosti dinara, a 2. marta 1994. godine postavljen je za guvernera Narodne banke Jugoslavije.

Ipak, oni koji su ga doveli na to mesto, ubrzo su ga i smenili. Na mestu guvernera ostao je nešto više od dve godine, do 15. maja 1996. godine.

„Totalnom blokadom pregovora sa međunarodnim finansijskim organizacijama savezna vlada nas gura u propast”, izjava je zbog koje je smenjen sa funkcije guvernera Narodne banke Jugoslavije.

Nedugo nakon toga bio je izabran za lidera opozicione liste „Zajedno”, budući da je uživao veliku popularnost u narodu posle zaustavljanja hiperinflacije.

Lista je bila protivnik koalicije koju je predvodio Slobodan Milošević na izborima u novembru 1996. godine, ali sredinom oktobra iste godine Avramović se iz „zdravstvenih razloga” povukao iz izbornog takmičenja.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 27. oktobra 1994. godine.

Preminuo je 26. februara 2001. godine u Rokvilu kod Vašingtona, a sahranjen na Novom groblju u Beogradu.