Dedaj negirao svoju izjavu da je OVK tukla Rugovine poslanike, potvrdio da ih je Tači ispitivao

Dedaj, tadašnji potpredsednik te skupštine, potvrdio je, međutim, da je njega i poslanike Seljimi ispitivao pre, a Tači nakon što su ih pripadnici OVK, po optužnici prebili, a što je on u sudnici nazvao „fizičkom prepirkom“.

Po optužnici u čijoj su srži ilegalno pritvaranje i mučenje protivnika OVK, Tači i trećeoptuženi Seljimi bili su prisutni kada je, u septembru 1998., OVK „uhapsila i pritvorila“ 13 poslanika, većinom iz partije Ibrahima Rugove, u selu Ćirez, opština Srbica, a potom ih prebacila u selo Banjica u opštini Istok.

Neke od pritvorenih poslanika koji su „u humanitarnoj misiji“ obilazili albansko stanovništvo u Drenici, vojnici OVK su, po optužnici, u školi u Banjici pretukli, a Tači i Sabit Geci su ih, potom, ispitivali, tražeći da se „odreknu Rugove“ i da daju ostavke.

U sudnici, Dedaj je tvrdio da su to bili „normalni razgovori“, ali je izbegao da potvrdi svoje ranije svedočenje da mu je Tači tražio da potpiše izjavu da je Rugova, koga su poslanici podržavali, „izdajnik“.

U izjavi datoj tužiocima 2014., Dedaj je posvedočio da mu je, pored toga, traženo „da kaže da je izdajnik zato što podržava Rugovu“, tadašnjeg lidera Demokratskog saveza Kosova.

„To nije tražio Tači“, prokomentarisao je u sudnici svedok, dodajući da mu je mu je to možda zatražio drugi starešina OVK, koga je u sudnici nazivao Osobom 1 i koga je okrivio za incident između OVK i poslanika.

Zastupnica optužbe potom je svedoku citirala njegovu izjavu iz 2014. da je Tači bio „lider te grupe tokom celog incidenta“, da je on „odlučivao, ispitivao i zastrašivao nas“.

„Ja sam mislio da je Tači, ali sam kasnije utvrdio da su to tvrdili ljudi koji su želeli da ga kompromituju“, odgovorio je Dedaj.

Sličan odgovor svedok je dao i kada ga je tužiteljka podsetila da je 2001. izjavio Unmiku da su „Tači, Seljimi i Sabit Geci naredili naše nezakonito pritvaranje i prebijanje“.

„Bio sam dezinformisan da je Tači bio odgovoran“, kazao je Dedaj.

On je negirao i da je Tačija i Gecija, zajedno sa Seljimijem, video i u Ćirezu te da su oni tražili lične karte poslanika, što je ranije izjavio.

Svedok je pri tom iskazu ostao čak i kada mu je tužiteljka predočila da je sam Tači potvrdio da je bio u Ćirezu.

Dedaj koji je predvodio delegaciju, tvrdio je u sudnici da „preuveličavao“ kada je tužiocima i Unmiku opisao da su maskirani vojnici OVK šestoricu od 13 poslanika „žestoko i nemilosrdno“ prebili drvenim palicama, šutirali i udarali, tretirajući ih „kao zveri“.

Svedok je tvrdio da je došlo samo do „fizičke prepirke“, „odgurivanja“ i „vređanja“ kada su na poslanike nasrnuli maskirani mladići koji su „možda“ bili vojnici OVK, iako je ranije tužiocima rekao da su osobe sa oznakama OVK poslanike jednog po jednog odvodile i prebijale do krvi.

Povrede koje su mu, po ranijim izjavama, naneli vojnici OVK, Dedaj je danas pripisao padu pri penjanju planinskim stazama tokom obilaska stanovništva.

Dedaj je opovrgavao i tačnost svoje ranije izjave da je „Seljimi bio tamo“ za vreme prebijanja, tvrdeći da je Seljimi „otišao pošto nam je vratio lične karte“ i „izvinio se“, pre nego što su u prostoriju ušli maskirani ljudi koji su započeli „fizičku prepirku“.

„Seljimi, Tači i Sabit Geci tada nisu bili tu“, tvrdio je svedok.

Izbegavajući da direktno odgovori na skoro svako pitanje tužilaca, Dedaj je tvrdio da su taj „indcident tokom 25 godina preuveličale anti-OVK snage i srpske službe kako bi ocrnile OVK“.

Na tužiočevo pitanje „šta je grupa vojnika OVK uradila poslanicima“, Dedaj je, na primer, odgovorio:

„Ništa što bi opravdalo moje prisustvo ovde, ništa neobično… Ja bih ovde trebalo da budem sa optuženima… Sve su ovo skuvale srpske službe“.

Na podsećanje da je 2014. izjavio da su vojnici OVK pretukli njega i poslanike, pre nego što su ih pustili posle 40 sati pritvora, Dedaj je rekao: „Srbi su stvorili ovaj predmet, Srbi su razlog zašto su ovi ljudi ovde optuženi. Ja nemam problem s OVK i nikada ga nisam imao“.

Nekoliko puta posle tužiteljkinog insistiranja na njegovim ranijim izjavama, Dedaj je rekao: „Vi mi uništavate život i dovodite moju porodicu u opasnost“.

Sud u Hagu, čiji je zvaničan naziv Specijalizovana veća Kosova, Dedaj je nazvao „antialbanskim“ i „jednostranim“, uz opasku da bi „trebalo da bude raspušten“.

Ispitivanje Dedaja, tužilaštvo će nastaviti sutra.

Zajedno sa Tačijem i Seljimijem, optuženi su Kadri Veselji (Veseli) i Jakup Krasnići (Krasniqi).

U 10 tačaka Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Žrtve su, po optužnici, bili Albanci koje je OVK proglasila za „kolaborante“ i „izdajnike“, uključujući i Rugovine pristalice, Srbi i Romi.

Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini.

Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.

Po optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala protivnicima.

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja (Syla), Ljah Brahimaj (Lahi), Fatmir Ljimaj (Limaj), Sujelman Seljimi (Sylejman), Rustem Mustafa (Rrustem), Šukri Buja (Shukri), Ljatif Gaši (Latif Gashi) i Sabit Geci.

Optuženi su u vreme obuhvaćeno optužnicom bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.

U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji minista za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol.

Svi optuženi koji su uhapšeni na Kosovu 4. i 5. novembra 2020., u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra te godine, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice.

Tači i saoptuženi su od hapšenja u sudskom pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen), a sud je više puta odbio njihov zahtev da budu privremeno oslobođeni.