Šta se dešava kada postoji deficit hormona rasta?

Ima uticaj na rad ostalih endokrinih žlezda (štitaste žlezde, mlečnih žlezda, nadbubrežnih žlezda, kao i testisa i jajnika) u našem organizmu putem hormona koje direktno izlučuje u krv. Pored hormona rasta koje direktno izlučuje u krv, ona luči i prolaktin, adrenokortikotropni hormon, luteinizirajući hormon koji su bitni za reproduktivne organe.

Takođe, hipofiza je izvor oksitocina (hormona sreće) i vazopresina, a oba hormona su zadužena za kontrolu izlučivanja vode. Hipofiza utiče i na kontrakciju materice pri porođaju.

Hormon rasta se naziva somatotropin i on je hormon koji je neophodan za normalan rast i razvoj deteta. Hormon rasta je po hemijskoj strukturi polipeptid, koji je sastavaljen od 191 amino kiseline. Luči se u impulsima, čije amplitude i frekvenca variraju tokom života, piše portal Stetoskop.info.

Dakle, ne oslobađa kontinuirano, već u vidu pulseva – najpre dolazi do naglog skoka, a zatim i pada sekrecije ovog hormona. Vremenski intervali su kratki, a čitav proces se uglavnom dešava tokom noći, i to u prvim satima spavanja. Najodgovorniji je linearni rast dece, odnosno rast dece u visinu. Ovaj hormon je i hormon stresa, tako da se u slučaju stresa, povrede, bola, hladnoće ili gladovanja, takođe luče veće koncentracije ovog hormona. Pojedine aminokiseline, naročito arginin, koje se unose ishranom stimulišu lučenje hormona rasta.

Sekrecija ovog hormona zavisi ne samo od doba dana, već i od uzrasta. Prvih nekoliko dana po rođenju je sekrecija ovog hormona veoma visoka, a u toku sledećih nekoliko nedelja se smanjuje. U periodu puberteta se ponovo povećava sekrecija hormona rasta, dok se nakon 4. decenije oslobađanje i odgovor na ovaj hormon znatno smanjuju.

Hormon rasta utiče na rast i razvoj dece, zajedno u interakciji sa ostalim važnim hormonima poput:

• tireoidnih hormona, odnosno hormona koji luči štitasta žlezda,
• inuslina-hormona pankreasa,
• kortizola-hormona nadbubrežne žlezde,
• grelina-hormona želuca.

Zaključujemo da se hormon rasta u najvećoj količini luči tokom noći, odnosno kada dete spava, te je pravilan i dovoljan san neophodan za pravilan rast i razvoj deteta, a njegov nedostatak ne samo da može izazvati probleme sa rastom, već može i uticati na razvoj ostalih organa.

Koji su efekti hormona rasta?

Hormon rasta utiče na sve bitne organe i sisteme u našem telu i tokom čitavog našeg života. Najvažniji je njegov uticaj na:

• Kvalitet kostiju – hormon rasta ima ključnu ulogu na rast kostiju i njihovu čvrstinu tokom detinjstva, ali i kasnije u životu. Održavanje normalne gustine kostiju i koštane mase, kao i kvalitet koštanog tkiva tokom života zavisi upravo od njega.
• Metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina u organizmu zavise od ovog hormona, ali on takođe i povećava količinu mišićne mase i snage, a smanjuje količinu masnog tkiva.
• Zaslužan je za bolji kvalitet života i osećaj blagostanja. Osobe koje imaju deficit hormona rasta lako se zamaraju i imaju manjak energije, osećaj anksioznosti i depresije.

Nedostatak hormona rasta  povećava nivo holesterola što dovodi do povećanja rizika za nastanak bolesti srca.

Šta ako postoji deficit hormona rasta?

Deficit hormona rasta se može nadoknaditi veštačkim, sintetisanim hormonom rasta. Davne 1958. godine urađeni su prvi pozitivni rezultati tretmana hormonom rasta, koji je bio izolovan iz ljudskih hipofiznih žlezdi. Kompanija Novo Nordisk od 1982. godine počinje se sa razvojem biosintetskog ljudskog hormona rasta uz pomoć rekombinanten DNK tehnologije. Dobijeni hormon je indentičan endogenom, odnosno izvornom obliku.

Kada govorimo o početku terapije hormonom rasta, što ranije uspostavljanje dijagnoze i što raniji početak terapije nedvosmisleno vodi ka odličnom terapijskom odgovoru, u smislu linearnog rasta u detinjstvu i adolescenciji i dostizanju željene finalne adultne visine. Osim što terapija hormonom rasta sa kojom se započne na vreme daje očekivane efekte, pruža i najbolje kratkoročne i dugoročne rezultate i tako utiče na dobrobit i opšte blagostanje deteta.

Kada se treba javiti lekaru?

Često se događa da kada imamo neki problem, ne možemo to lako da ga prepoznamo, pogotovo kada su u pitanju stanja koja nemaju karakterističnu simptomatiku kao što je rast. Roditeljima je s toga teško da primete, u zavisnosti od uzrasta, kod svoje dece ovu vrstu problema. Međutim, što ranije otkrivanje zaostajanja u linearnom rastu svog deteta u odnosu na vršnjake može biti odlučujući faktor koji će pomoći u terapiji.

Glavni determinišući faktor visine u odraslom dobu je rast koji dete dostigne do puberteta, a koji učestvuje sa 85% ukupnog „dobitka“ u visini. Nažalost, problem sa kojim se lekari susreću jeste da se dijagnoza i dalje kasno uspostavlja, tek između 10. i 13. godine života, a nešto kasnije se uspostavlja kod dečaka jer oni kasnije ulaze u pubertet, te promene nisu lako uočljive.

Neretko se dešava da se dečijem endokrinologu u ambulante jave na pregled adolescenti sa 17-18 godina sa pitanjem „Da li mogu još da porastem?“. Nažalost, u tom periodu je rast već potpuno završen i nije više moguće uključiti hormonsku terapiju koja bi pomogla u lineranom rastu mladića i devojaka.