Dejan Atanacković: Likovni pisac

Književna kritičarka Ana Stišović za naš list kaže da je „odluka Ninovog žirija za neke pomalo iznenađujuća jer se radi o romanu prvencu“. „Međutim“, podseća ona, „Dejan Atanacković je već dugo afirmisani umetnik u vizuelnim umetnostima te tako i taj roman donosi nešto autentično i novo jer on promišlja upravo u slikama i metaforama, univerzalnim vezama između literature, slikarstva, arhitekture. Interesantno je to da je u pitanju roman koji ne odaje početnika već jednu ispisanu ruku i erudiciju, te mislim da je odluka sasvim ispravna.“

„Nikada nisam radio nešto statično u smislu jednog izraza koji se ponavljao, trajao i insistirao sam na sebi. U krajnoj liniji, svi projekti koje sam do sada radio, uključujući neke koji su bili na granici vizuelne umetnosti i socijalnog angažmana, nekako su nastajali jedan iz drugog, odnosno, nadovezivali su se na neka prethodna iskustva“, kazao je Atanacković za Danas odgovarajući na pitanje koliko će činjenica da je dobio jednu od najuglednijih književnih nagrada uticati na njegovo vizuelno stvaralaštvo.

U „Luzitaniji“ u oneobičenom poretku nailazimo na činjenice iz života samog autora. Naime, Atanacković poslednjih godina vodi radionice zasnovane na dijalogu studenata i psihijatrijskih pacijenata, a njegova predavanja na predmetu „Body Archives“, posvećenom istoriji predstava ljudskog tela, održavaju se u tesnoj saradnji s firentinskim Muzejom prirodnih nauka.

Ovogodišnji Ninov laureat rođen je 1969. u Beogradu. Samostalne izložbe, video i audio instalacije, intervencije u javnom prostoru, kao i kustoske projekte, realizuje od 1994. NJegovi radovi predstavljeni su na samostalnim i kolektivnim izložbama u Italiji, Srbiji, Kanadi, SAD, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Albaniji, Nemačkoj, Meksiku… Predaje multimedijalnu umetnost na američkom univerzitetskom programu SACI u Firenci od 2000. godine. Saradnik je Studija Marangoni gde predaje umetnost instalacije. U periodu od 2005. do 2009. realizovao je Outside, program studentske i stručne razmene u umetničkom obrazovanju između Firence i Beograda. U saradnji sa Muzejom savremene umetnosti 2009. i 2010. vodio je projekat Beograd: Drugi pogled, posvećen tumačenju grada kroz perspektivu pripadnika marginalizovanih grupa: alternativnih vodiča. Pri Siena Art Institutu, 2011. godine, inicirao je East Exit, program stipendija za studente umetnosti iz zemalja istočne Evrope.