Dejanu Bulatoviću, potpredsedniku Stranke slobode i pravde, dan nakon što je na konferenciji na Andrićevom vencu postavio pitanje predsedniku Vučiću „kako ga nije sramota da se bahati i nosi patike od 70.000 dinara dok je svako deseto dete u Srbiji gladno“, policija je došla u kuću i oduzela mu lovačko naoružanje koje je legalno posedovao.
Obrazloženje policije bilo je da je Bulatović napravio prekršaj 2019. godine, kada je sa još nekoliko aktivista SSP želeo da uđe na deponiju u Vinči i snimi dim koji je danima unazad kuljao sa tog mesta.
Policija im nije dozvolila da to učine, pa je Bulatović sa još nekoliko aktivista u znak protesta legao na put.
Bulatović je svoj politički aktivizam započeo u Srpskom pokretu obnove.
Pažnju javnosti privukao je tokom protesta 1996. godine, kada je nosio lutku tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića u prirodnoj veličini, odevenu u prugasto zatvorsko odelo.
Zbog takvog performansa, Bulatović je uhapšen, osuđen na trideset dana zatvora i podvrgnut brutalnoj policijskoj torturi.
Advokatima nije dozvoljeno da ga posete, ali pošto su oni sačekivali svoje klijente na izlasku iz zatvora, već sedmog decembra uveče, od njih su saznali da je Dejan Bulatović u zatvoru, „da mu curi krv iz nosa i usta, da je prebijen, da ima teže povrede glave i pluća i da otežano govori“. Ni u naredna 24 sata advokati nisu uspeli da stignu do Dejana, ali je to uspelo njegovoj majci Ljiljani.
Prema njenim rečima, zatekla je Dejana golog kako leži na betonskom podu ćelije bez grejanja i otvorenih prozora.
Jedva je ustao, sav se tresao dok se oblačio, nos mu je bio slomljen i imao je povrede glave i grudi.
Bulatović 1997. godine izlazi iz SPO-a zbog približavanja tog pokreta Slobodanu Miloševiću, da bi ubrzo postao jedan od suosnivača Demohrišćanske stranke Srbije, na čelu sa Vladanom Batićem.
U DHSS-u ostaje do 2000. godine.
Posle petog oktobra, prema sopstvenim rečima, imao je okršaj sa Miloradom Ulemekom Legijom, zbog čega napušta zemlju i dobija politički azil u Francuskoj.
U Srbiju se vraća istog dana kada je Legija uhapšen. 2013. godine učlanjuje se u Zelenu ekološku partiju Zeleni i na sledećoj izbornoj skupštini biva izabran za njenog predsednika.
Zajedno sa tadašnjim liderom Pokreta slobodnih građana Sašom Jankovićem, u avgustu 2018. godine, osniva Građanski blok 381. Iz njega istupa već u novembru zbog, kako je tada saopšteno, „nepomirljivih stavova“.
Sledeće godine, ZEP-Zeleni menja ime u Stranka slobode i pravde. Bulatović je na izbornoj Skupštini SSP-a izabran za potpredsednika, a Dragan Đilas za predsednika stranke.
Bulatović je rođen 8. februara 1975. godine. Živi u selu Batrovci, opština Šid. Pored politike, bavi se poljoprivredom i uzgojem ovaca i koza.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.