Dejan Đurđević: Najnapredniji naprednjak 1Foto FoNet

„Šta meni sve ovo treba. Nikada sebi više neću dozvoliti da budem u ovakvoj poziciji i pod ovakvim nezapamćenim pritiskom „.

Ovim rečima naprednjak i predsednik RIK-a Dejan Đurđević opisao je situaciju u kojoj se našao, nakon što je opozicija, nezadovoljna radom RIK-a i saopštenim rezultatima zatražila ponovno ručno prebrojavanje glasova. Osim pritiska opozicije, Đurđević se našao i pod pritiskom sopstvene stranke, ali i velikim brojem pristiglih prigovora sa biračkih mesta, koje je trebalo rešiti u kratkom roku. Većina prigovora je odbačena, ali je, ipak, odlučeno da se ponovo glasa na petnaest biračkih mesta .

Prvi čovek Republičke izborne komisije mogao je sve ove neprijatnosti da izbegne da nije odlučio da povuče ostavku na mesto predsednika RIK-a i da nije dozvolio da početkom marta u susret izborima ponovo bude izabran na tu važnu funkciju. Đurđević je, podsetimo, u leto 2014.godine, podneo ostavku na mesto predsednika RIK-a odmah pošto je Glavni odbor SNS-a odlučio da naprednjaci koji imaju dve ili više plaćenih funkcija napuste jednu od njih. Ovaj najnapredniji naprednjak, u to vreme imao je čak šest funkcij a- profesor na Pravnom fakultetu, član ispitnog odbora i ispitne komisije pri Ministarstvu pravde, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i član Nadzornog odbora JP „Službeni glasnik“, ali je odlučio da se odrekne funkcije predsednika RIK-a koja je bila najmanje plaćena. Posle podnošenja ostavke nije vodio sednice RIK-a, činio je to njegov zamenik Ivan Šebek, predstavnik DS, ali se opet „aktivirao“ u julu prošle godine. Skupština Srbije ga nikada nije razrešila te dužnosti i njegova kovertirana ostavka nije otišla dalje od skupštinske pisarnice .

Rođen je 6. juna 1974. u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Pravni fakultet u Beogradu upisao je1993.a diplomirao 1997god. sa prosečnom ocenom 9,90, kao najbolji student u svojoj generaciji.Karijeru na Pravnom fakultetu vezao je za Olivera Antića, čiji je bio asistent i sa kojim je, kako su pisali mediji, u vreme donošenja Zakona o javnom beležništvu „držao čuvene specijalističke studije o javnom beležništvu na beogradskom Pravnom fakultetu“. Kad je o notarima reč, advokati su profesora Đurđevića zvali „vladarom iz senke“. Političku karijeru je započeo kao radikal, da bi zajedno sa Nikolićem i Vučićem prešao u naprednjake.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari