Foto: ETF/Božidar Miladinović, Ilustracija: DanasProfesor Dejan Gvozdić verovatno nije ni slutio da će postati junak i vlasti i opozicije kada je odlučio da podnese ostavku na funkciju dekana Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Jer i jedni i drugi tvrde da je ostavka posledica pritisaka, koje je vršila suprotna strana.
Šta je zaista Gvozdića navelo na taj korak i dalje se spekuliše budući da se o tome i dalje ne oglašava.
Izvesno je da je sada već bivša uprava ETF-a svojim potezom bar trenutno zaustavila raspravu na Nastavno-naučnom veću o projektu „Jadar“, o kome većina kolektiva ovog fakulteta, kako se nezvanično priča, nema dobro mišljenje.
Da li je mislio da bi negativno izjašnjavanje NN veća o rudniku jadarita donelo više štete nego koristi ETF-u, koji nije stručan za ovu temu, tek projekat „Jadar“ se pokazao kao preteško breme koje Gvozdić po svoj prilici nije bio spreman da nosi na leđima.
A kako to može da izgleda u praksi plastično je novinaru Danasa svojevremeno objasnio dekan jednog beogradskog fakulteta, kada smo naivno upitali zašto mnogi članovi akademske zajednice, uključujući i dekane ne žele da nam odgovore na brojna pitanja, jer je naša namera bila da čujemo šta struka kaže o statističkim podacima države o broju preminulih od kovida, o rušenju visećih mostova, stradanjima na pružnim prelazima, oštećenjima tek završenih saobraćajnica i brojnim drugim temama.
„Možete da pretpostavite kakav bi bio odgovor, a taj dekan sutra mora da zove nekoga u nekom ministarstvu i da traži pare da popravi vrata ili prozore“, razrešio je dilemu naš sagovornik.
Da li je ovakav scenario Gvozdić imao na umu kada je navodno rekao da bi izjašnjavanje o projektu „Jadar“ donelo mnogo problema fakultetu, i to je u zoni nezvaničnih priča.
O Dejanu Gvozdiću nema mnogo dostupnih podataka.
U njegovoj biografiji piše da je rođen u Boljevcu 1964. godine. Osnovno i srednjoškolsko obrazovanje je stekao u Beogradu, kao nosilac diploma „Vuk Karadžić“ i “Mihajlo Petrović Alas”.
Na Elektrotehničkom fakultetu je diplomirao 1989. godine sa prosečnom ocenom 9.38.
Na istom fakultetu je magistrirao 1992, a doktorirao 1995. godine.
U toku 1998. i 2001. boravio je na Institutu za poluprovodničke tehnologije u Braunšvajgu (Nemačka) u okviru projekta DFG koji se bavio problematikom optičkih komutatora i lasera na bazi kvantnih žica.
U periodu od 2001. do 2003. radio je na Kraljevskom tehnološkom institutu u Štokholmu (Švedska), pri departmanu za Fotoniku i mikrotalasni inženjering, na projektu „Spin Electronics“ finansiranom od strane švedskog ministarstva nauke.
Na Elektrotehničkom fakultetu je prošao sve stepenice, od asistenta pripravnika do zvanja redovnog profesora.
Dobitnik je nagrade “Aleksandar Marinčić” za naučne rezultate ostvarene u toku 2015. godine, nagrade “Prof. dr Ilija Stojanović” za naučni doprinos u 2014. godini, nagrade iz fonda “Branko Raković” za objavljene radove u toku 1996/97 godine, kao i priznanja za najbolji rad u sekciji Mikroelektronika i Optoelektronika, konferencije ETRAN 2002. godine.
U toku svog dosadašnjeg naučnog i stručnog rada Dejan Gvozdić je radio na nizu problema koji se odnose na oblast optoelektronike, fotonike i optičkih komunikacija, a u poslednje vreme, spintronike i nanoelektronike.
Predaje na Katedri za mikroelektroniku i tehničku fiziku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
