Dejan Ilić: Reč godine „poniženje“

Gostujući u poslednjem ovogodišnjem izdanju serijala Kvaka 23, on je ocenio da ova godina, „uprkos krizi, zarazi i bolesti, nije donela ništa novo“, da ništa nismo naučili, niti novo saznali, već nam je samo pokazala da „živimo u razvaljenoj državi, sa katastrofalnim, nekompetentnim, nesposobnim, neodgovornim vlastima“.

„U 2019. godini, koja je takođe bila loša, stvari su bile koliko-toliko podnošljive, u 2020. postalo je nepodnošljivo, ali ne i iznenađujuće“, predočio je Ilić u razgovoru sa novinarkom Danicom Vučenić, analizirajući godinu na izmaku.

Prema njegovim rečima, „mi smo poniženi, jer su nas brutalno, sa daleko manjim brojem zaraženih, zatvorili samo da bi dobili izbore, a mi smo ćutali, kao što nas sada brutalno izlažu zarazi i sa dramatično većim brojem zaraženih slabe mere, jer im je kasa prazna“.

Uz opasku da ga to „užasava“ i da mu je to „strašno“, Ilić je rekao da će „ceo svoj život pamtiti da ga je neko zatvorio, a da je on to mirno prihvatio“.

Lupanje u šerpe tokom policijskog sata, on vidi kao „izraz nemoći“ i „poniženja“, na šta je vlast brutalno odgovorila bakljadama.

Podsetio je i na raspisivanje izbora i „upotrebu zaraze“ da bi se svi drugi onemogućili da učestvuju u kampanji, jer je zemlja zaključana.

Vladajuća stranka je, istovremeno, besumučno na svim medijima vodila kampanju „na leševima i na bolesnima“, što „zvuči strašno“, ali su to činili i pobedili, „misleći da se zaraza završava na leto, a onda ih je sačekala ova jesen i razvalila“, ukazao je Ilić.

Kao primer „razvaljene“ države i anarhije, pomenuo je Krizni štab, koji je tek „nedavno legalizovan“, ali i neprimenjivanje zakona i propisa koji se odnose na pandemijske i epidemijske situacije kakva je ova.

„Elementarni instinkt za samoodržanjem“ ove godine su pokazali su lekari i nastavnici, među kojima Ilić prepoznaje“neko jezgro elementarnog zdravog razuma i poštenja“.

Ovu konstataciju ilustruje činjenicom da su lekari, koje su „gurali“ da rizikuju živote, bili preopterećeni poslom i, uprkos i ličnim zdravstvenim problemima, odlučili da ne odustanu i da idu dalje.

Kako je istakao, „lekari su taj goli instinkt za opstanak, oni su elementarno poštenje i elementarni zdrav razum u ovom društvu“,

„To su i prosvetni radnici koji su, uprkos besmislenim odlukama Ministarstva prosvete, koje nisu imale veze sa onim što se u stvarnosti dešavalo, držali časove i brinuli o deci i, kao i lekari, pokazali da su iznad ove države“, mišljenja je Ilić.

Govoreći stanju o društvu, on je uočio „fragmentiranost“ i nedostatak resursa za samoorganizovanjem, jer su vlasti „zarobile apsolutno sve“.

Ilić čak ne može ni da zameri onima „koji pod različitim vrstama pritisaka jedino što mogu je da spasavaju živu glavu i onog koji im je najbliži“.

Za njega je bojkot izbora bio „dobra odluka, jer je prvi put režim bio u defanzivi“ i pokušaj iskoraka u pravcu „uvlačenja“ Evropskog parlamenta i Evropske komisije u problem.

Ne razume, međutim, ponašanje opozicije, koja „nije u stanju da izađe sa planom, predlogom i da nešto uradi“.

„Kada ih vidiš, možeš samo da kažeš ‘pa dobro ljudi imate li malo pameti, malo zdravog razuma, aman idite negde, zatvorite se i izvređajte se, koliko god hoćete, a onda izađite i ponašajte se normalno’“, poručio je Ilić, osvrćući se na podele u opoziciji i nemogućnost dogovora.

On napominje da predstavnici opozicije u javnosti „stalno govore da nešto rade, ali da se to ne vidi“, ali je uveren i da opozicija mora da nađe saveznika spolja, jer nema snage da iznutra sama izvrši pritisak na vlast.

U tome nema „ničeg nelegitimnog, izdajničkog niti kukavičkog“, smatra Ilić i podseća da „svako ko je bar malo čitao istoriju raznih oslobodilačkih pokreta zna da se to tako radi“.

Analizirajući odnos Evropske unije (EU) prema događajima u Srbiji, konstatuje da „oni imaju svoje interese i da te interese mogu da realizuju samo sa ljudima koji su na kakvim-takvim izborima ovde došli na vlast“, ali će „tražiti alternativu“, ukoliko to ne budu mogli.

„Ako sada opozicija počne nešto ozbiljno da radi, možemo očekivati da se neke stvari reše za dve ili tri ili četiri godine“, predvideo je Ilić.

On je siguran da u 2021. „nećemo rešiti problem zaraze, jer ćemo, sudeći prema količini vakcina koje stižu i stanja zdravstvenog sistema, imati isti problem kao i ove godine“.

Podsetio je da je ova godina „počela“ tragičnim događajem na stepeništu parlamenta, kada je jedan građanin izvršio samoubistvo, a završila tako što je na protestu preduzetnika jedan od njih umro na ulici.

„To je snažna simbolika, izuzetno jaka slika, jer mi umiremo, ljudi koji se bave svojim poslom umiru, jer ne mogu da rade, a država je nesposobna da im pomogne i nesposobna da bilo šta organizuje“, rekao je Ilić.

Kako je zaključio, 2021. godina će proći u istom tonu, a „mi suočeni sa tim, imamo izbor – ili da se pobunimo da bismo opstali ili da u tišini da pocrkamo“.