Foto: M.S./DanasEkološki aktivista Dejan Lazar iz Bora je diplomirani inženjer rudarstva i potpredsednik grupe građana Glasno za omladinu. On je prvi u Boru podigao glas protiv “Zijina” 2019. godine, i pružio podršku stanovnicima Majdanpeka na nedavnom protest “Ne damo Staricu” na kome je i govorio.
On i odbornik Vladimir Stojičević su formirali grupu građana “Glasno za omladinu” u Boru, sa još nekoliko prijatelja, i izašli na lokalne izbore, gde su osvojili su 3,5 odsto glasova, i sada imaju jednog odbornika u Skupštini Bora.
Lazar je među prvima u gradu bakra progovorila o zagađenju i problemima po dolasku Ziđina jula 2019. godine.
“Na žalost, zbog ličnih problema povukao sam se, i dugo sam razmišljao da li da nastavim tu borbu zbog toga što sam video kod ljudi koji se bave ekologijom da ima dosta populizma ali je onda usledio poziv Vladimira Stojičevića i aktivirao sam se opet”, kaže naš sagovornik.
Kako ističe, najveći problem u Boru je neracionalna eksploatacija ležišta mineralnih sirovina, pošto su kapaciteti preveliki.
“U Boru se ne vodi računa o ekologiji, i to je veliki problem. Imajući u vidu da u gradu postoji veća stopa smrtnosti što je Batut saopštio, i da svaka četvrta osoba ima neku vrstu karcinoma, te stvari moraju da se reše, moraju da se zaustave”, ističe Dejan Lazar.
Njegovi i planovi grupe građana su da deluju institucionalno i da jednog dana osvoje vlast kako bi mogli da reše nagomilane problem u Boru.
“Naravno da želimo borbu putem institucija i medija ukazujemo na postojeće probleme pošto su velike multinacionalne kompanije osetljive na prozivke, tako da je naša ideja da non stop ukazujemo šta je to što nije dobro”, ističe on.
Kako Dejan Lazar ističe oni su često pisali i pišu inspekciji i oni su prvi pozvali inspekcijske službe kada je pukao hidrotransport u Velikom Krivelju, ali do danas izveštaja inspekcije još uvek nema.
Takođe, on kaže da su često pisali i rudarskoj inspekciji, i dobijali su izveštaje koji su bili su poražavajući.
“U pogonu jama Bor, jedini problem je bio u kupatilu, iako prema mojim informacijama esploatacija u rudnom telu Borska reka vrši se na veoma neadekvatan način, suprotno projektovanom rešenju, i to je veoma opasno. Može doći do velikih problema i nesreća ako dođe do obrušavanja”, objašnjava naš sagovornik.
Dejan postavlja pitanje, svestan je da je ovaj kraj bogat rudama, u čije dobro se toliko ruda ekspolatiše.
“Ako se eksploatacija vrši samo zbog interesa stranog kapitala i za interese stranaca, to je nerentabilno. Drugo pitanje koje se treba postaviti je da li se cenom eksploatacije i onim što sledi, a to je narušavanje životne sredine i narušavanje života ljudi, da li je ekonomski isplativo na duge staze da se eksploatiše samo ta ruda da bi neka multinacionalna kompanija dobila profit”, pita Dejan Lazar.
Kako sagovornik Danasa kaže, rudarstvo u Timočkoj krajini je podređeno interesima velikih kompanija, a ne interesima građana.
“Naravno da je i Majdanpek ugrožen, ali i Zaječar, a prema nekim mojim saznanjima i Negotin, Kladovo kao i Homolje. Ukoliko naša država ne stane na put izrabljivanju naših resursa mi ćemo imati jedan veliki problem, a to je da će ostati samo pustoš iza nas”, kaže on.
Jedna od ideja, kako ističe Dejan Lazar, je to da se ujedine svi ekološki pokreti širom Timočke krajine, ali na tome mora puno da se radi.
“Prvo je da u toj organizaciji ne bude populizma. Ne želimo da samo kritikujemo, već da nakon kritike, odmah ponudimo rešenje. Moramo da znamo granice eksploatacionih polja, i na tome se mora insistirati. Moramo da znamo da li se zakoni Srbije poštuju ili ne, a prema mojim saznanjima odstupa se od projektnih rešenja, tako da mi ne možemo da znamo gde su granice eskploatacionog polja, a verujem ni da strani investitor to zna”, ističe naš sagovornik.
Takođe, on kaže da je govorio na prošlom protestnom skupu u Majdanpeku kada je došlo do miniranja Starice, brda iznag grada, i ponudio je svoju pomoć, ali i pomoć grupe građana, pošto se razumeju, kako on kaže, u tematiku koja muči Majdanpečane, kao i Borane.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
