Dejan Ristić povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta: Suprotstaviti se zaboravu obrazovanjem

Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je na dan kada je Crvena armija 1945. godine oslobodila najzloglasniji logor smrti u porobljenoj Evropi, u Aušvicu, gde je ubijeno više od milion i po ljudi, većinom Jevreja.

Istraživanja upozoravaju na porast antisemitizma širom sveta, a posebno u SAD.

Direktor Muzeja žrtava genocida, istoričar Dejan Ristić, rekao je Jutanjem programu da je potrebno suprotstaviti se procesu zaborava.

„Protok vremena kod nas ljudi čini da zaboravljamo. I to je prirodni proces kome se treba suprotstavljati znanjem i određenim trudom. Dakle, željom da nešto naučimo, da usvojimo određena znanja i određene istorijske činjenice i da ono što jeste lekcija iz istorije, primenjujemo u vremenu sadašnjem i primenjujemo i u vremenu budućem“, kaže Ristić za RTS.

Ristić smatra da se ratom u Gazi i Izraelu dodatno pojačao antisemitizam u celom svetu i da je to potrebno osuditi, ali ne nasiljem, mržnjom, bombama i krvlju, već upravo znanjem, obogaćivanjem i objektivizacijom znanja.

Gost Jutarnjeg programa smatra da će istoričari, kada se sukob završi, moći da sude u kojoj meri su događaji kojima smo mi svedoci bacili senku i da li su uopšte bacili senku na kulturu sećanja na Drugi svetski rat.

„Indikativna presuda Međunarodnog suda pravde“

Međunarodni sud pravde naložio je da Izrael mora da preduzme sve mere da spreči dela iz okvira Konvencije o genocidu, a Dejan Ristić smatra da je ta odluka značajna i indikativna.

„Treba analizirati u narednim danima i učiniti sve da ono što je Međunarodni sud pravde naložio Izraelu da se to zaista i realizuje u smislu da ne dođe do eskalacije sukoba i do povećanja broja i stradalih i raseljenih, ugroženih na svaki mogući način, govorimo o Palestincima u ovom trenutku“, navodi Ristić.

Podaci iz SAD koji su urađeni u 50 država, navode da među milenijalcima i u „generaciji Z“ postoji nedostatak svesti o Holokaustu, pa čak i u nekim zabrinjavajućim momentima negiranje zločina.

Ristić ukazuje, kada je reč o nedostatku svesti o Holokaustu i negiranju zločina, da se radi o globalnom fenomenu.

„Mi svedočimo jednu epohu kada se ne uči, kada odbacujemo znanje, kada devalviramo proces obrazovanja, kada učimo na društvenim mrežama, na različitim internet portalima i sami sebe na taj način obrazovno hendikepiramo i postajemo podložni različitim ideologijama, mraku, destrukciji, ksenofobiji, mržnji i slično“, objašnjava istoričar.

Direktor Muzeja žrtava genocida smatra da je važno da se akcentuje obrazovanje – ne samo formalno obrazovanje, već i obrazovanje u porodici, u okviru škola, u ustanovama kulture, da ulogu imaju i mediji.

Ristić kaže da ćemo na taj način postati odgovorni i obrazovani pripadnici jedne zajednice, koja će znati šta se desilo u prošlosti.

Komemorativni skup na Starom sajmištu u nedelju

Šabat je jevrejski praznika koji se slavi subotom, pa će se komemoracija na Starom Sajmištu održati dan kasnije, u nedelju u 11 sati.

„Ministarstvo kulture i Memorijalni centar ‘Staro sajmište‘ pozvali su prisutne da dođu kod nas ovde i da obiđu ovu zgradu u kojoj se mi nalazimo, a to je centralna kula. To je prva zgrada koju smo mi krenuli da restauriramo“, kaže direktora Memorijalnog centra „Staro sajmište“, Krinka Vidaković Petrov.

Petrov navodi će više zgrada biti restaurirano, a italijanski paviljon će biti sledeća restaurirana zgrada.

U Kragujevcu program „Holokaust: nasleđe fašizma – Genocid i teologija“

Kragujevac će Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležiti u ponedeljak.

Viši kustos Spomen parka „Kragujevački oktobar“ Marko Terzić kaže da je u oktobru 1941. godine, zajednica Jevreja koja je dugo živela u Kragujevcu eliminisana. Reč je o 39 Jevreja, muškaraca koji su streljani, dok su žene i deca kasnije odvedeni u Staro sajmište u Beograd.

„Ceo korpus muzeja, spomen parkova i institucija skreće pogled i pažnju ljudi na nešto ružno, na nešto što su ljudi mogli da urade drugim ljudima u prošlosti – sa idejom da se to predupredi i da se razume, kako je bilo moguće tako nešto“, objašnjava Terzić.

Kragujevac će Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležiti u ponedeljak programom pod nazivom: „Holokaust: nasleđe fašizma – Genocid i teologija“.

Predstavljena, do sada nepoznata, pisma Benvinisti Berahe

Muzej žrtava genocida predstavio je do sada nepoznata pisma u vezi sa logorom u Topovskim šupama.

„U pitanju su pisma Benvinisti Berahe, jednog našeg sugrađanina jevrejskog porekla, koji se u jesen 1941. godine zatekao, odnosno, odveden i zajedno sa svojim sunarodnicima, sa grupom svojih sunarodnika u logoru Topovskim šupama u Beogradu“, kaže Ristić.

Pisma je upućivao svojoj supruzi u oktobru i novembru 1941. godine, a pre nego što je stradao. Kompletan lični fond, nepoznat naučnoj i široj javnosti je Muzej žrtava genocida, do narednog petka, izložio u prostoru Istorijskog muzeja Srbije.