Dejan Savić: Odlazak zlatne ruke

Avgusta 2017. trofejni selektor Srbije odlučio je da se vrati u crveno-beli tabor u kojem je 2013. osvojio najvredniji klupski pehar – prvaka Evrope. Ideja je možda bila dobra, ali se na kraju ispostavilo da je letošnja odluka da Crvena zvezda zauzme mesto Partizana u Ligi šampiona bila pogrešna i preambiciozna. Crveno-beli su zaređali sa ubedljivim, ponekad i katastrofalnim, po samopouzdanje vaterpolista sputavajućim porazima u elitnom rangu, što je sigurno i navelo Savića da pre par dana podnese ostavku na mesto trenera.

Iskusio je i to, neki će reći, jedan od najboljih vaterpolo stručnjaka na Starom kontinentu, šta znači „praviti pitu bez adekvatnog materijala“, bez obzira na umešnost i „zlatne ruke domaćice“. Savić odluku da se vrati nije doneo isključivo vođen emocijama, već i planom poduprtim određenim finansijskim sredstvima. Nažalost, tim je prošlog leta pretrpeo velike kadrovske promene; zbog odluke da učestvuju u Ligi šampiona, u klubu su pokušali da naprave balans između iskusnijih i mladih igrača koje je trebalo da predvodi veoma talentovani Kristijan Šulc. Zvezda je od starta zaređala sa porazima, koji su bili toliko ubedljivi da je lagano počela da se kruni i Savićeva selektorska zlatna kruna. Pokušao je vrsni stručnjak na razne načine da trgne svoje momke, međutim na polju samopouzdanja igrači su delovali snuždeno, bez vere da mogu prekinuti izuzetno lošu seriju. Ni u regionalnoj ligi situacija nije bila znatno bolja, pa je po zakonu spojenih sudova, Dejanu Saviću prekipelo i dovelo do odluke da prvi put u karijeri podnese ostavku: “ Preuzimam odgovornost i smatram da je taj čin jedino rešenje. Na ovaj način možda izazovem reakciju i buđenje ekipe, koja će nadam se pokazati kvalitet u daljem takmičenju. Želim svima sreću i uspeh. Dugujem upravi Zvezde veliku zahvalnost na ukazanoj prilici i želim im da razumeju da je ovo moralni čin, a ne posledica ishitrene odluke zbog sukoba, konflikta ili nesporazuma. Posle niza neuspeha i loših rezultata, kao i eliminacije iz Kupa Srbije, savest i dostojanstvo ne daju mi mira i to je razlog zbog kog sam podneo neopozivu ostavku na mesto trenera Crvene zvezde. Nisam uspeo da povežem osnovne parametre za stvaranje tima i nije bilo lako pronaći kompromis između ličnog sistema vrednosti, načina rada i shvatanja vaterpolo igre sa onim što se od mene kao trenera očekivalo“, objasnio je Savić razloge odlaska iz Zvezde, ne želeći naknadno da ih dodatno obrazlaže medijima.

Na selektorskom mestu Savić je priredio nezapamćenu dominaciju u svetskom vaterpolu i sa „delfinima“ do danas osvojio olimpijsko (2016), svetsko (2015) i tri evropska zlata (2014, 2016, 2018), uz pet uzastopnih trijumfa u Svetskoj ligi (2013, 2014, 2015, 2016, 2017). Savić je i dalje nacionalni rekorder sa 444 nastupa za reprezentaciju, za koju je postigao 405 golova i osvojio četiri olimpijske, četiri svetske i pet evropskih medalja. Veliki je hedonista, društven tip, suprug i otac dvoje dece. Rođen je 24. aprila 1975. u Beogradu.