Dejan Stanković: Povratak obožavanog

I zameni ih životom u rodnom Beogradu i trenerskim pozivom u Crvenoj zvezdi u čijem dresu je naučio fudbal, još kao junoša dotakao nebo i zaslužio poziv sa Apenina.

Mada je odbijao pomisao o šefovanju uz aut liniju, radije pomažući prvom čoveku Evropske fudbalske federacije Aleksandru Čeferinu u rukovođenju UEFA, svojevremeno najmlađi debitant, strelac i kapiten u istoriji crveno-belih prihvatio se prošlog meseca rada sa mlađim kategorijama Intera, da bi već ove nedelje zagrizao najkrupniji zalogaj posle odlaganja kopački 2013. godine.

– Kume, srećno u našoj Crvenoj zvezdi – reči su čestitke njegovog prijatelja za ceo život, drugog oca, nekadašnjeg saigrača i uzora Siniše Mihajlovića, čiji su mu ugled, iskustvo i autoritet olakšali „puštanje korena“ u Laciju, a onda i Interu.

Stanković će sam ovog vikenda, na predstavljaju domaćim medijima u novoj ulozi, objasniti kako i koliko su tekli pregovori sa Zvezdinom upravom, kakve emocije i ambicije su ga navele da se kao početnik prihvati tako teške i vredne zaostavštine prethodnika, šta je on a šta su drugi obećali prilikom stiska ruke u znak dogovora, ima li dileme i strahove, dokle mu dosežu želje, ko mu je šta savetovao…

Samo je i bez svih tih odgovora na brojna pitanja očigledno da su mu se zvezdaši silno obradovali, bez obzira da li su ubeđeni da će se nekada jedan od najboljih vezista Evrope na nepoznatoj teritoriji snaći kao riba u vodi, kao kada je klinački kuražno i otresito preokrenuo tok revanš utakmice Kupa kupova sa Kajzerslauternom, ili se pribojavaju da bi tako trenerski zelen mogao doživeti zlu sudbinu jednog Dejvida Mojesa, koga Mančester junajted i navijači „crvenih đavola“ nisu sačekali da izađe iz senke Aleksa Fergusona i pokaže da je baš on pravo rešenje za upražnjenu klupu na „Old Trafordu“.

I jednima i drugima je zajednička vera u Dejanove liderske sposobnosti, radni elan, borbeni duh, jako ime, istrajnost…. A vreme će pokazati da li će osvajač 23 trofeja sa tri kluba, od čega je najvrednija titula evropskog prvaka sa Interom, potamneti Milojevićevu zvezdu.

Ili će učesnik jednog prvenstva Evrope i tri Mundijala, sa timovima Jugoslavije i Srbije, još od mladih dana suprug sestre bivšeg slovenačkog reprezentativca Milenka Aćimovića, ponosni Zemunac i otac trojice talentovanih fudbalera, poslužiti generalnom direktoru Zvezdanu Terziću kao idealan „upijač“ tihog navijačkog nezadovoljstva zbog prevremenog rastanka sa trenerom koji je „vaskrsao“ klub sa „Rajka Mitića“.

Po istoj mustri Partizan je doveo funkcionera FSS Sava Miloševića, čiji su trenerski počeci toliko dobri da izazivaju povremenu amneziju navijača kluba iz Humske, ali neočekivani rezultati Stankovićevog saborca iz nacionalnih timova ne mogu da izbrišu dugu istoriju brzog trošenja asova crno-belih u njihovoj kući, pa sumnjičavije „delije“ zaziru od prepisivanja lošijeg scenarija.