Dejan Stanković: Trener i dobrotvor

Polovinom prošle sezone nasledio je ekipu od kolege Vladana Milojevića sa dvocifrenom prednošću nad Partizanom, tako da mu se tek ovaj praktično računa kao prvi pravi pehar.

Za nešto manje od mesec dana imaće priliku da u finalu Kupa Srbije protiv Partizana (25. maj) stigne i do svog trećeg trenerskog trofeja.

Za Stankovića se kao fudbalera znalo da je žargonski rečeno bio igračina.

Od 26 pehara koje je podigao, verovatno mu je najdraži onaj kada je sa Interom osvojio Ligu šampiona (2010).

Sa 16 godina i šest meseci bio je najmlađi debitant u Crvenoj zvezdi (1995), a sa njom je kasnije osvojio jedno prvenstvo i tri Kupa Jugoslavije.

Igrao je na tri Svetska prvenstva (1998, 2006, 2010), ali ga je u otadžbini dugo pratio glas da klupski treneri uvek više izvuku iz njega nego selektori.

Za Stankovića se kao trenera zna da ima perspektivu, što je potvrdio i na mnogo jačim, evropskim utakmicama, kada je crveno-bele doveo do nokaut faze Lige Evrope u kojoj je ispao od Milana.

Dok je kao fudbaler na terenu važio za disciplinovanog koji striktno poštuje pravila i ne ulazi u bespotrebne rasprave sa sudijama i protivnicima, kao trener ima potpuno drugačiji stil.

Svaku utakmicu doživljava emotivno i često skače sa klupe posle svake odluke arbitara koja mu se ne dopadne.

Za njega van terena malo se zna da je osnivač i glavni finansijer fondacije „Dejan Stanković za Srbiju“ koja godinama unazad, mahom u Italiji, sakuplja sredstva za pomoć ugroženima.

Najveću poznatu sumu ova Fondacija je sakupila 2014. godine kada je za 500.000 evra izgrađeno 28 stanova za porodice koje su usled poplava ostale bez svojih domova u Obrenovcu.

Rođen je u Beogradu 11. septembra 1978. godine, a odrastao je u Zemunu.

Otac Borislav je bio fudbaler u OFK Beogradu, a majka Dragica je igrala kao centarfor u ŽFK Sloga.

U FK Zemun nisu prepoznali njegove fudbalske kvalitete, pa ga je otac još kao dete odveo u Zvezdu.

Po završetku igračke karijere dugo je lutao tražeći sebe u svetu fudbalskih funkcionera, a jedno vreme je čak i u UEFA bio direktor za omladinski fudbal.

Sadašnja politička elita želela je da ga pre Slaviše Kokeze vidi na mestu predsednika Fudbalskog saveza Srbije, ali je ponudu odbio tvrdeći da je prerano za takav posao.

Sa suprugom Anom Stanković (Aćimović) ima troje dece: Stefana (batalio fudbal), Filipa (golman) i Aleksandra (mlađe kategorije Intera).

Na desnoj ruci ima istetoviran bar-kod sa brojevima koji predstavljaju datum venčanja.