Koji su glavni zagađivaći vazduha, a da to nisu grejanje, meteorološki uslovi i saobraćaj? 1Foto: FoNet/ Marko Dragoslavić

Investitorski urbanizam i lokalni zagađivači, poput postrojenja u Obrenovcu i Smederevu, glavni su uzroci zagađenja u Beogradu, a ne grejanje, meteorološki uslovi i saobraćaj, izjavio je pulmolog Dejan Žujović povodom upozorenja Sekretarijata za zaštitu životne sredine da se od početka jeseni do kraja proleća pojavljuju „epizode zagađenja vazduha“.

„Prvo, urbanizam, drugo, lokalni zagađivači tipa Obrenovac, tipa Smederevo, pa tek onda lokalna ložišta i mini toplane. Malo više poštenja i da se građani ne prave budalama. Ako već to košta par hiljada vanredno umrlih građana ovog grada svake godine, to nisu povremena zagađenja, to su zagađenja koje ubijaju građane i prave ih bolesnim, izazivaju karcinome. Svaki deseti karcinom pluća je izazvan zagađenjem“, kazao je Žujović za FoNet.

Sekretarijat za zaštitu životne sredine naveo je u četvrtak u saopštenju da su „epizode“ zagađenja pre svega uzrokovane meteorološkim uslovima – visokim pritiskom, odsustvom vetra, maglom.

Prema navodima Sekretarijata, ne postoji mogućnost mešanja vazdušnih masa, sve zagađujuće materije koje se emituju, ostaju u prizemnim slojevima atmosfere i njihova koncentracija raste, a kvalitet vazduha se pogoršava. Pojavom vetra i padavina kvalitet vazduha se poboljšava.

Za početak sezone grejanja, kako je navedeno, karakteristično je naglo povećanje koncentracije zagađujućih materija u vazduhu, jer se istovremeno aktiviraju individualna ložišta.

Žujović je izjavio da je dobro da „priznaju da postoji zagađenje, to je već jedan evolutivni skok u ponašanju“ Sekretarijata i nadležnih organa.

„Obično se sve svodi na to ne šerite paniku, ako ne spomenem problem on ne postoji“, kazao je Žujović, pulmolog u beogradskom Zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu.

Žujović je poručio nadležnima u Sekretarijatu za životnu sredinu da treba samo da se hodnikom prošetaju do kolega u Sekretarijatu za urbanizam i da se tamo raspitaju zašto u Beogradu nema cirkulacije vaduha i vetra.

„Malo da se upoznaju sa problemom investitorskog urbanizma u Beogradu, pa će da shvate zašto vazduh miruje. Vazduh nije mirovao u Beogradu 70-ih i 80-ih. Sada nema vazduha zato što si izradio soliterčinu, prijatelju. Neka pitaju i kakav je uticaj Beograda na vodi na cirkulisanje vazduha, jer ga zaustavlja već na samom priobalju reke“, naveo je Žujović.

Žujović je dodao da nadležni ne treba da se „vade“ na grejanje, nego da ispitaju kakav uticaj imaju megalomanske građevine i „trpanje reka u betonske kanale“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari