Dejana Deksi Stošić: „Jedna od najtežih stvari u Srbiji je biti mlada žena i imati glas. Borba protiv rodno zasnovanog nasilja i zalaganje za istinu pomogli su mi da ujedinim 21.000 glasova”

Radila je sa devojkama, ali i za njih, u okviru programa koji se zove „SOS Girls Corner (SOS Kutak za devojke)“i koji je uspostavljen uz njenu pomoć. Poslednjih godina koristi svoje društvene mreže kako bi podigla svest među osobama sa iskustvomrodno zasnovanog nasilja i pomogla u jačanju njihovih glasova. 2021. godine pokrenula je hashtag pod nazivom „#NisamPrijavila (#IdidntReport)“na X-u (ranije Twitter) gde je iznela svoju priču i objasnila zašto nije prijavila seksualno nasilje.

Za samo tri dana, više od 21.000 žena upotrebilo je isti hashtag i ispričale svoje priče o rodno zasnovanom nasilju koje su doživele, ali nikada nisu prijavile. Deksi se pridružila kampanji UN Women „Zamisli“ jer veruje da kampanja pomaže rešavanju rodnih nejednakosti i može da osnaži mlade iz Srbije i Zapadnog Balkana da se odupru diskriminaciji i kulturnim stereotipima u svojim zemljama zajednicama.

“Ja sam Dejana Deksi Stošić, edukatorka i aktivistkinja iz Srbije. Rođena sam u živopisnom gradu Vranju. Moj aktivizam su oblikovali kako lepota mog zavičaja, tako i izazovi sa kojima se suočavaju njegovi ljudi. S obzirom da sam posvećena borbi protiv rodno zasnovanog nasilja, posebno seksualnog nasilja, moj rad se fokusira na zalaganje za rodnu ravnopravnost i ljudska prava.

Jedna od najtežih stvari u Srbiji je zapravo biti mlada žena i imati glas. Žene i muškarci nisu jednaki. Nemamo jednake plate, mogućnosti i prilike. Ubijaju se žene i devojke. Rodno zasnovano nasilje raste. Mnoge devojke se plaše da progovore. Mnoge devojke mojih godina ne znaju da nije u redu dobiti batine. Ljudi ne znaju koja su njihova osnovna ljudska prava.

Ja sam suosnivačica programa SOS Girls Corner (SOS Kutak za devojke), koji je globalno prepoznat po svom uticaju na osnaživanje mladih žena, jer verujem u ljude, čak i kada oni ne veruju u sebe. Na primer, efikasan način da se mladi podstaknu da se uključe u edukaciju o ljudskim pravima je da im se ukažešta ta prava podrazumevaju – i ilustruje šta mogu da postignu pomoću njih. Kao ambasadorka Srbije u mreži Žene protiv nasilja Evrope, neumorno radim na jačanju glasova onih koji su doživeli nasilje i zalažem se za promenu politika.

Uprkos ostvarenim iskoracima, srpsko društvo se još uvek bori sa duboko ukorenjenim patrijarhalnim stavovima. Kroz svoj aktivizam susrela sam se sa izazovima poput govora mržnje i pretnji, ali ostajem nepokolebljiva u svojoj posvećenosti pravdi i jednakosti. Početkom 2020-ih godina, medijski naslovi bili su prepuni slučajeva seksualnih napada u koje su bile uključene istaknute ličnosti. Međutim, preovlađujuća retorika često je dovodila u pitanje motive žrtava, time jačajući narativ optuživanja žrtava. I pored toga što sam u prošlosti pružala podršku žrtvama porodičnog nasilja, našla sam se zarobljena sopstvenim iskustvom koje je još uvek bilo sveže, ali ga nikome nisam prijavila. Osećala sam se kao licemerka jer sam ja bila ta koja je govorila ženama da prijave nasilje, a to ni sama nisam uradila.

Koristeći potencijal društvenih mreža, nastojala sam da edukujem i podignem svest o rodnim pitanjima. Žrtve seksualnih napada se često susreću sa skepticizmom i optuživanjem, čime se održava kultura ćutanja i stigme. Kroz zagovaranje i napore na lokalnom nivou, odupirem se ovim štetnim normama i podstičem empatiju i podršku. 2021. godine pokrenula sam na Twitter-u hešteg #NisamPrijavila (#IdidntReport) ipodelila sopstveno iskustvo neprijavljivanja seksualnog nasilja. Odjek je bio ogroman, sa preko 21.000 žena koje su podelile svoje priče o ćutanju i preživljavanju, naglašavajući sveprisutnu prirodu rodno zasnovanog nasilja i hitnu potrebu za sistemskim promenama. Tokom tri dana, ljudi su bili u šoku dok su čitali i pokazivali su podršku žrtvama. Ovaj pokret je poslužio kao svetionik solidarnosti sa sa onima koji su doživeli i preživeli nasilje, ističući poruku da su njihova iskustva validna i njihovi glasovi od suštinske važnosti. Pokret naglašava važnost jedinstva u našoj potrazi za pravdom i jednakošću i duboko je odjekunuo u našoj zajednici.

Moja misija ostaje jasna i nadalje: nastavljam da se borim za demokratiju, mir i rodnu ravnopravnost u Srbiji i šire. Zamišljam budućnost u kojoj se svaki pojedinac, bez obzira na rod ili poreklo, tretira sa dostojanstvom i poštovanjem. Zajedno možemo da negujemo društvo koje će prihvatiti različitost, i u kome će se svaki glas čuti i biti cenjen.”