Dvorana Kulturnog centra Beograda nije bila dovoljno velika da u utorak uveče primi sve one koji su želeli da se susretnu sa slavnim rediteljem Dejvidom Linčom lice u lice.
Zahvaljujući modernim tehnologijama, vidno raspoložen Linč javio se putem skajpa iz Sjedinjenih Američkih Država. Uz jutarnju kafu, svoje omiljeno piće, više od sat vremena strpljivo je odgovarao na sva pitanja svojih poštovalaca iz Beograda. Publika je mogla da čuje da li voli Elvisa Prislija, kako namešta frizuru, zašto ne razmišlja o tome kako će ga ljudi pamtiti, kao i kako je Orijent ekspresom putovao kroz Beograd pre više od pola veka. Ovaj put u Beograd nije mogao da dođe, jer, kako kaže, sada ne voli da putuje već da sedi kod kuće i radi, iako je ovo jedini grad u ovom delu Evrope koji ima ekskluzivnu priliku da ugosti izložbu njegovih crno-belih fotografija „Male priče“.
Pored izložbe, povod za razgovor s Linčom bio je i dokumentarni film „Meditacija, mir i kreativnost“, koji prikazuje njegovu ljubav prema tehnici transcendentalne meditacije, koja je, kako kaže, izvor njegove kreativnosti. Linč nije samo neko ko svakodnevno od 1973. praktikuje tehniku Mahariši Maheš Jogija (široj javnosti verovatno najpoznatiji kao čuveni guru Bitlsa), već i neko ko kroz svoju fondaciju pokušava da promoviše TM i na taj način pomogne nastanku mira u svetu (!). Zbog toga se često i kaže da je Linč za transcendentalnu meditaciju ono što je Tom Kruz za sajentologiju.
Ipak, iako u stvarnom životu govori o sreći i blagostanju, leptirići i cvetići nisu deo Linčovog prepoznatljivog rukopisa, već nadrealni mračni svet prepun amorfnih stvorenja, iščašenih likova i čudnih zbivanja. Iako se u snimanju vodi logikom snova, inspiraciju ne dobija dok spava, već mu ideje dolaze na javi.
Nedavno smo pisali kako je davne 1967, kao jedan od najboljih studenata na Akademiji likovnih umetnosti, jedne noći doživeo epifaniju i ostavio platno da bi prešao na pokretne slike. NJegov prvi dugometražni film „Glava za brisanje“ važi za jedno od najčudnijih ostvarenja u istoriji kinematografije, a iako nije imao veliki uspeh kod publike, među onima koji su ga hvalili su Stenli Kjubrik i DŽordž Lukas (koji mu je čak ponudio da režira jedan od filmova „Ratova zvezda“). Film je vremenom postao važno uporište svetske kinematografije, a isto je i sa Linčovim drugim ostvarenjima („Plavi somot“, „Čovek slon“, „Hotel izgubljenih duša“, „Divlji u srcu“, „Bulevar zvezda“). Serija „Tvin Piks“ promenila je svet televizije pre dve decenije, i vremenom dobila kultni status, zbog čega je nedavno snimljen još čudniji nastavak. Ne voli da objašnjava svoje filmove već sve zaključke prepušta publici. Rođen je 20. januara 1940. Objavio je dva muzička albuma.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.