Dekan Rudarsko-geološkog fakulteta o Rio Tintu: Neće biti raseljeno 20.000, već oko 1.500 ljudi

„Da, upravo to. Ali ne samo ekološki standardi, sve mora da bude ispoštovano, od bezbednosti i zaštite na radu do rukovanja otpadom“, rekao je Cvjetić, član tima fakulteta koji je radio na Nacrtu studije o proceni uticaja na sredinu projekta podzemne eksploatacije litijuma i bora, u intervjuu za NIN.

On je naveo da je u ovoj fazi rano govoriti o otvaranju rudnika litijuma, napominjući da postoji zakonska procedura.

„Da bi ‘Rio Tinto’ dobio eksploataciono polje, mora prethodno da dobije dokument koji se zove ‘Obim i sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu’. Da postupak nije obustavljen 2021, do sada bi već morala biti gotova studija. U okviru studije, između ostalog, opisuje se tehnologija, procenjuju rizici, propisuju mere… Potom studija ide na uvid javnosti, koja ima mogućnost dostavljanja primedbe, koje skuplja tehnička komisija koju obrazuje ministarstvo. U ovom momentu proces je na početku“, objasnio je Cvjetić

Na pitanje koliku će površinu zauzimati sva postrojenja, on je odgovorio da rudnik sa svojim nadzemnim delom, rudničkim jalovištem i hemijskim postrojenjem za preradu zauzima oko 220 hektara, kao i da odlagalište industrijskog otpada zahvata dodatnih oko 170 hektara, što sve zajedno čini oko 390 hektara.

On je istakao da „izvan granica industrijskog kruga nema razloga da dođe do narušavanja života, odnosno flore i faune“, kako je naveo, „ako se sve bude ispoštovalo, a mora da se ispoštuje, nema ako, nema problema“.

Govoreći o „netačnim informacijama“ u javnosti, on je rekao da neće biti raseljeno 20.000 ljudi već oko 1.500, Takođe, kako je naveo, netačno je da bi u slučaju akcidenta 2,5 miliona ljudi moglo da ostane bez vode.

„Nažalost, kad protivnici projekta tako nešto kažu, niko ih ne pita na osnovu čega to tvrde. Tu je i priča o trošenju enormnih količina vode. Kažu ogromna potrošnja, popiće se Drina… Prema projektu, predviđena je u proseku potrošnja oko 6,6 litara na kilogram litijum-karbonata. A Drina ima protok oko 300.000 litara u sekundi“, naveo je Cvjetić.

Govoreći o ekonomskom aspektu projekta, on je naveo da je rudna renta dodatni prihod zajednice i da ovome treba dodati čitav lanac vrednosti koji jedan takav projekat omogućava.

„Dodatna radna mesta, zaposleni ljudi, porezi, doprinosi… Imate zemlje gde je rudna renta veća (nego koda nas), ali i zemlje gde je manja. Ali ako se planira da samo rudna renta bude prihod Republike Srbije, po meni lično, to bi bilo neprihvatljivo. Ja sam zagovornik da bi litijum trebalo da se prerađuje kod nas, ali i da se pravi finalni proizvod. Da izvozim samo litijum-karbonat se mnogo manje isplati“, rekao je Cvjetić.

On je istakao da se u javnosti „toliko daleko otišlo u antagonizmu, da se zahteva od ljudi da se izjasne u vezi sa litijumom, što vas automatski svrstava ili u poziciju ili u opoziciju“, pri čemu je struka najveća žrtva.

„Problem je nastao onda kada su u vezi sa potencijalnim projektom, još uvek bez ikakvih detaljnih podataka, u javnost iznete mnoge, za obične ljude, zastrašujuće stvari. Svako sebi dozvoljava da priča o rudarskom projektu, kao da je najveći ekspert. Ljudi moraju da shvate da ja i moje kolege, koje su radile ili će tek raditi na ovom projektu, nismo ljudi koji će doneti odluku o realizaciji projekta. Mi smo inženjeri. Naše je da ležište pronađemo, definišemo ga, kažemo da li i pod kakvim uslovima može da se eksploatiše. I tu se završava naša ekspertiza“, objasnio je Cvjetić.