Foto:FoNetDekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić ocenio je da je izgradnja mini hidroelekrana (MHE) u Srbiji počela „diletantskim pristupom, na osnovu dokumenta iz osamdesetih godina“, da je njihov razvoj usporen isključivo usled aktivizma na lokalu, a ne državne intervencije.
On je, gostujući u Utisku nedelje naveo da bi izgradnja 856 MHE, koliko je predvidjeno navedenim planom iz prošlog veka, Srbiji obezbedilo dva do tri odsto energije, ali da bi uništilo „reke koji su nosioci brdsko-planinkog biodiverziteta“.
„(Izgradnja MHE) se sprovodi kako bi mala grupa investitora i isporučilaca opreme i (drugih članova) te interesne grupe profitiralo. Njima se i sada isplaćuje 10 do 14 evrocenti po kilovat-času, a do sada je za struju iz obnovljivih izvora energije isplaćeno od 50 do 60 miliona evra. To smo platili svi mi, a niko građane Srbije nije pitao da li oni žele to da plaćaju“, naveo je Ristić.
Prema njegovim rečima, država bi trebala isključivo da promoviše „ono što donosi jasnu javnu korist“.
Ristić smatra da je ohrabrujuće to što je pritsak za izgradnju MHE opao, ali da to treba formalizovati i artikulisati kroz zakone.
Govoreći o projektu „Jadar“ kompanije Rio Tinto, koja planira da proizvodi litijum u blizini Loznice, dekan fakulteta je rekao da će njime biti obuhvaćeno preko 2.000 hektara zemljišta, a da je sedam do osam miliona evra godišnje koliko bi država ubirala od projekta „bedna suma“.
„To bedna suma za gubitak tolikog zemljišta… Mi i dalje ne znamo kakav će uticaj (projekat) imati na životnu sredinu. Ja bih oduzeo pravo kompaniji da sama naručuje Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu“, rekao je Ristić, i dodao da bi taj dokument trebala da izradi Srbija uz pomoć nezavisnih stručnjaka.
Aleksandar Jovanović Ćuta iz udruženja „Odbranimo reke Stare planine“ je pozvao državni vrh da prezentuje javnosti iskustva zemalja u kojima je ta kompanija vršila iskopavanja.
„Te scene su apokaliptične. Dinamitom su uništili aboridžinske pećine stare 46.000 godina, bez milosti. To su ljudi koji u našim rekama i prirodi vide samo profit… Mi moramo da napravimo plan, nemamo više vremena da čekamo, znamo ko nam truje vazduh ko nam stavlja reke u cevi. Za to vreme nestaju nam šume, nestaje nam pijaća voda“, ocenio je Jovanović.
On je dodao da se za četiri godine koliko se bavi aktivizmom protiv izgradnje MHE izjasnili „svi, od akademika do čobanina“.
„Prošle godine je SANU organizovala simpozijum, izradjene su desetine studija, a oni koji žive pored svojih reka, koje niko ništa nije pitao. (Investitori) trebaju da vide s kim su se šta dogovorili, pita se zakon, pravna struka, prirodnjačka struka. Ako sve to nije po zakonu i narušava životna sredina, pitaju se i ljudi koji tamo žive“, rekao je Jovanović.
Dragana Djordjević, naučna savetnica Instituta za hemiju, navela je da se Srbija Pariskim ugovorom obavezala da će smanjiti emisije gasova staklene bašte, ali da je od svih opcija za obnovljive izvore energije primenila samo izgradnju MHE, koje mogu da ugroze vodosnabdevanja.
Ona je rekla da se za temu zainteresovala 2018. godine, kada je radila na istraživanju problema vodosnabdevanja Vlasotinca.
„Sa 15 izgrađenih od 55 planiranih MHE na području Vlasotinca (ta opština) je imala problema sa vodosnabdevanjem“, rekla je Đorđević, i dodala da ekološke ciljeve na prvom mestu treba postizati povećanjem energetske efikasnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
