Dekan Šumarskog fakulteta: Pogažena većinska volja kolektiva

To za Danas kaže profesor Branko Stajić, novoizabrani dekan Šumarskog fakulteta (ŠF), komentarišući odluku Saveta ŠF od 10. septembra, da ne bude izabran za dekana, iako je dobio podršku 70 odsto članova kolektiva.

Stajić kaže da je, zajedno sa timom svojih prodekana, na kandidacionoj sednici, održanoj 8. septembra, dobio glasove oko 80 odsto članova NNV i da je kao jedan od pet najozbiljnijih kandidata za dekana jedini prošao na Savet, na kojem se tadašnji saziv oglušio o većinsku volju zaposlenih na Šumarskom fakultetu.

On potvrđuje da je kolektiv Šumarskog fakulteta bio podeljen i pre raspisivanja izbora za novu upravu, a glasanje na kandidacionoj sednici je, po njegovom mišljenju, bila šansa koja je propuštena da se prethodne nesuglasice u kolektivu ostave po strani, da se međuljudski odnosi značajno poprave i da sa svojim timom krene da rešava nagomilane probleme na Fakultetu.

Stajić ističe i da je bio iznenađen istupanjem tadašnjeg dekana, a sada prorektora UB Ratka Ristića, koji mu je javno zamerio što se kao predsednik Saveta u tom trenutku kandidovao za dekana.

– Profesor Ristić je iskoristio poziciju dekana da me na evidencionoj sednici (na kojoj se samo evidentiraju kandidati za dekana i prodekane), održanoj 6. septembra, po meni potpuno neakademski i van statutarnih odredbi, „prozove“ i kaže da mi ostavlja na „čast i moral“ da odlučim da li ću se kandidovati ili ne. I tada, a i sada tvrdim, da nikakvih zakonskih ili bilo kakvih drugih posledica nema u činjenici da se navedene pozicije kandidujem za dekana, jer bi eventualnim izborom na funkciju dekana, automatski prestao moj mandat kao predsednika Saveta ŠF – kaže Stajić i podseća da je svojevremeno Ristić, na isti način, sa mesta člana Saveta došao na poziciju prodekana.

On negira da između njega i prorektora Ristića postoji izraženiji lični sukob, a o Ristićevim zamerkama što kao član Nadzornog odbora „Srbijašuma“ nije zaštitio interese Šumarskog fakulteta, kaže:

– Ako mislite na jedan projekat koji je Šumarski fakultet dobio na konkursu Uprave za šume, hteo bih da naznačim da Šumarski fakultet nije sklopio taj ugovor sa JP „Srbijašume“, već sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Upravom za šume, tako da to javno preduzeće nije učestvovalo ni u dogovoru, niti u pisanju projekta. Neke od aktivnosti projekta se odnose na „Srbijašume“, ali sam ugovor sa njima nije potpisan. Ne vidim šta konkretno je bila moja greška po pitanju mog angažovanja oko ovog projekta, pogotovu što u njemu nisam ni na koji način učestvovao – kaže Stajić.

Dodaje da su se nakon toga, ali i niza drugih neadekvatnih izjava i poteza, odnosi između Šumarskog fakulteta i JP „Srbijašume“ pogoršali, što je stvorilo probleme naučnim i istraživačkim radnicima na Šumarskom fakultetu.

– Pokušao sam da budem posrednik da se nesporazumi između ovih institucija i njihovih rukovodilaca reše, ali je svako ostao na svojim pozicijama – kaže Stajić.

On navodi da je decenijama postojala saradnja Fakulteta sa ovim javnim preduzećem i da je obostrani interes da se ona nastavi, ali da su svi međusobni odnosi prekinuti, što se negativno održava i na sam Fakultet, jer su zaustavljeni razvojni i istraživački projekti, seminari, stručna praksa, ali i dalje sprovođenje velikog broja ogleda, koji se već decenijama obavljaju u šumama kojima gazduje JP „Srbijašume“.

– Verujem da se u tome i nekim drugim stvarima, koje mi sada nisu poznate, kriju odgovori na pitanje zašto se pojednici na Fakultetu na jedan, eufemistički rečeno, netolerantan način odnose prema kolegama iz suprotnog izbornog „tabora“ koji su se kandidovali za novu upravu – smatra Stajić.

Na pitanje da li se oseća kao čovek koji je dobro došao vlasti da se obračuna sa Ratkom Ristićem, koji je njen oštar kritičar, Stajić odgovara:

– Ne bih ja to tako tumačio. Šta vlasti odgovara niti znam, niti time želim da se bavim. Nisam član nijedne političke stranke, niti sam tip dekana koji ima pretenzije da se bavi politikom – kaže naš sagovornik.

Upitan kako tumači to što su posle glasanja na kome nije dobio podršku Saveta ŠF, zamenjeni članovi tog tela iz reda osnivača, Stajić napominje da se isto desilo i sa prethodnim sazivom Saveta.

– Naime, izbori za novu upravu Šumarskog fakulteta raspisani su 18. marta 2021. godine, a desetak dana nakon toga dobio sam informaciju da je Vlada Srbije zamenila tri, a potom još jednog člana Saveta. Šta je bio razlog ne znam, ali cilj se mogao shvatiti rezultatima sednice Saveta 10. septembra. O tome zašto je u oktobru Vlada opet zamenila članove Saveta iz reda osnivača mogu reći da Vlada ima neke svoje razloge kada to i zašto radi, ali verujem da osnivaču nije bilo prijatno kada su saznali da Savet nije izglasao onoga koga je velika većina profesora i saradnika izabrala. Meni je izgledalo da se taj korak kod pojedinih mogao tumačiti kao da je Vlada oborila kandidata koji je dobio ubedljivu podršku NNV – ističe Stajić.

Poredeći rezultate ova dva sastava Saveta, on konstatuje da se poslednja promena članova predstavnika osnivača, koja se desila u oktobru, može sa dosta istine tumačiti kao potez kojim je odbranjena većinska volja kolektiva Šumarskog fakulteta, a time i integritet ŠF.

Time je, kaže, i mnogo više odbranjena autonomija univerziteta, nego što bi se to moglo reči za Savet i njegovo izjašnjavanje na sednici 10. septembra.

Obrazlažući na osnovu čega su on i njegov tim prodekana nakon toga podneli inicijativu za ponavljanje glasanja o izboru dekana i prodekana, pozivajući se na Zakon o opštem upravnom postupku, Stajić kaže da su, 47 dana nakon održavanja sednice Saveta na kojoj nisu izabrani, dobili zvaničan zapisnik koji nije bio identičan zapisniku Radnog predsedništva, koji je došao na Savet.

– Takođe, Savet u momentu odlučivanja za dekana nije imao zvaničan zapisnik sa kandidacione sednice, što smatramo ozbiljnim proceduralnim propustom – ističe Stajić.

On kaže da Univerzitetskom ombudsmanu, u trenutku kada je pisao svoje mišljenje o tome da li je ovakva inicijativa neadekvatna i protivzakonita, nije bila poznata treća činjenica, a to je da većina članova Saveta nije dobila plan i program rada i biografije kandidata za novu upravu. Zbog toga se postavlja opravdano pitanje na osnovu čega su članovi Saveta glasali protiv većinske volje NNV.

– Od 27 članova Saveta Fakulteta, 14 nije u NNV i nisu imali priliku da se upoznaju sa program rada kandidata, što smatram novom i odlučujućom činjenicom koja je mogla da dovede do drugačijeg ishoda na glasanju 10. septembra – precizira Stajić.

On potvrđuje da Statut Fakulteta ne propisuje da se Savetu mora dostaviti ovaj materijal, ali napominje da u Statutu Fakulteta ne stoji ni da dekan, kao predsednik NNV, dostavlja odluke dekana o predlogu kandidata za izbor dekana i prodekane, a iste su dostavljene i bile vidljive svim članovima Saveta.

– Ako je bilo neophodno da se članovi NNV upoznaju sa programom i planom kandidata, da kandidati čak na samoj sednici pred kolektivom predstave program i plan, a NNV samo predlaže kandidata, onda je zaista neophodno da članovi Saveta, koji biraju dekana, budu upoznati sa programom i planom kandidata, kao što je predviđeno i Statutom UB. Možda čak i predstaviti program na samoj sednici, što je na primer, učinjeno u maju 2021. na Savetu u Rektoratu, iako to nije previđeno Statutom BU – ističe naš sagovornik.

Stajić kaže da se novi saziv Saveta pre ponovljenog glasanja za dekana i prodekane 1. decembra najpre izjasnio potvrdno da je utvrđena povreda postupka i da su iznete nove i odlučne činjenice, a zatim se Savet odlučivao koju od izbornih radnji (da li glasanje na kandidacionoj sednici ili glasanje na Savetu) je trebalo ponoviti.

U ponovljenom izjašnjavanju, Stajić je dobio 18 glasova članova Saveta, od 22, koliko ih je prisustvovalo sednici.

O svemu ovome Stajić je upoznao rektora UB Vladana Đokića i prorektora Branislava Boričića, a njihov odgovor očekuje u narednom periodu.