Dekani fakulteta stali u odbranu reka Stare planine

Na Staroj planini ne brane se samo njeni biseri, poput Temštice, Visočice, Toplodolske i Dojkinačke reke, već sve planinske reke Srbije. Ovde se brane osnovna ljudska prava: pravo na čistu životnu sredinu, pravo da dišemo punim plućima, pravo da pijemo vodu iz potoka. Ovde ljudi brane svoj dom i budućnost još nerođene dece. Ovde se odlučuje da li će Staroplaninci, ali i svi drugi: oni sa masiva Vlasine, sa sela u podnožju Kopaonika, Golije i Rtnja, živeti na ognjištima svojih dedova, zarađivati od turizma i proizvodnje zdrave hrane ili će se potucati po prljavim gradskim ulicama, čekajući priliku da se zaposle kao “jeftina radna snaga”. Ovde se odlučuje da li će Srbi živeti u Srbiji ili negde u belom svetu. Ovde i sada se odlučuje da li će Srbija postojati kroz dvestotine godina.

U odbranu reka Srbije ovih dana ustaju svi: i struka i motika! Prvi ukazuju na bezbroj negativnih posledica po životnu sredinu prilikom izgradnje i tokom rada MHE, pritom naglašavajući zanemarljivu energetsku dobit za Srbiju. Drugi, često stari ali tek naočigled nemoćni, stoje kraj svojih reka, posmatraju ih kako plahovito teku i visoko podižu štap, poručujući investitorima da neće napustiti ovaj svet dok ne osiguraju sigurnu budućnost za svoju unučad. A nema budućnosti bez vode. Njihovi preci su branili i odbranili reke Srbije od Turaka, Austrougara i Nemaca, odbraniće ih i oni makar im to bilo poslednje.

Lista ljudi koji su digli svoj glas u odbranu reka Stare planine je sada već beskonačno duga, a svima njima su se 18. septembra pridružili i dekani i profesori Beogradskog Univerziteta, koji su napisali otvoreno pismo i uputili ga ministru Zaštite životne sredine, Goranu Trivanu, i gradonačelniku Pirota, Vladanu Vasiću.

Pet profesora, pet doktora nauka, stoje ispred hiljadu svojih kolega i kao jedan kažu da se protive izgradnji malih hidroelektrana, kako na Staroj planini, tako i na svim drugim planinskim lepoticama Srbije, a posebno u zaštićenim područjima.

Dekani i profesori potpuno podržavaju planove Vlade Republike Srbije da se električna energija dobijena iz fosilnih goriva u što većoj meri zameni energijom iz obnovljih izvora, ali naglašavaju da MHE tome daju veoma skroman doprinos, a pritom imaju nesagledivo velike negativne posledice.

Po njihovim rečima, izgradnja MHE, a posebno derivacionih MHE, bi dovela do uništenja dragocenih vodnih resursa, uključujući i jedinstveni biljni i životinjski, a posebno pastrmski fond.

Male hidroelektrane devastiraju i geonasleđe, onemogućavajući razvoj geoturizma i turizma uopšte.

Dalje ističu da planirana gradnja 58 MHE na Staroj planini ne ugrožava samo prirodu, već i tradicionalni način života, egzistenciju i mogućnost ostanka preostalog stanovništva staroplaninskih sela. Preusmeravanje reka u cevovode remeti režim prihranjivanja izdani vodom iz rečnih korita, što dovodi da smanjenja izdašnosti ili potpunog presušivanja izvora pijaće vode.

Podsećaju da postoje drugi, mnogo efikasniji, a pritom po prirodu manje štetni načini dobijanje EE iz obnovljih izvora: vetroenergija, solarna energija, geotermalna energija, energija iz biomase i drugi.

Zaključuju da je neophodno što pre zaustaviti sadašnje uništavanje planinskih reka Srbije i revidirati ukupnu energetsku politiku, zakonodavnu regulativu, planska dokumenta, kao i sve regulacione akte koji su doneti da štetu stanovništva, vodnih resursa i ukupne bioraznovrsnosti i georaznovrsnosti ekosistema Republike Srbije.

Otvoreno pismo dekana i profesora pet fakulteta Beogradskog Univerziteta prenosimo i u integralnoj verziji.