Medicinski fakultet Niš: Foto V. TorovićDirektor niške Klinike za kardiohorurgiju dr Dragan Milić, koji je i osnivač istoimene grupe građana koja učestvuje na lokalnim izborima, zahtevao je od ministarke prosvete Slavice Đukić Dejanović da hitno smeni dekanicu Medicinskog fakulteta Dobrilu Stanković Đorđević zbog, kako je naveo, kršenja zakona, korupcije i nepotizma.
On je kazao da su ovakve nepravilnosti povezane sa njegovim otkazom na fakultetu, gde je donedavno bio zaposlen kao vanredni profesor.
„Tražimo od ministarke Đukić Dejanović da po hitnom postupku smeni dekanicu Stanković Đorđević zbog evidentnog kršenja zakona. Ako ministarka u roku od mesec dana ne bude reagovala u skladu sa zakonom, reagovaćemo mi po zakonu. Smatraćemo da je i ona deo koruptivno- nepotističke mreže koja postoji na fakultetu, zbog čega će protiv nje biti podneta prijava“, rekao je dr Milić na konferenciji za novinare njegove grupe građana.
Dodao je da veruje da će nadležni državni organi postupiti u skladu sa zakonom, a ukoliko se to ipak ne desi, „obavestiće međunarodne akademske strukture o katastrofalnim koruptivno- nepotističkim vezama koje vladaju u Nišu, jer će to značiti da one imaju podršku tih organa“.
Dr Milić je ranije saopštio da je dobio otkaz „iz političkih razloga“, nakon što dekanica nije završila konkursnu proceduru za njegov izbor u zvanje redovnog profesora, „čineći sve da dođe 16. maj, kada ističe njegov petogodišnji ugovor o radu, bez konačne odluke Senata Univerziteta u Nišu o njegovom izboru“.
Konkurs za izbor u zvanje redovnog ili vanrednog profesora za užu naučnu oblast hirurgija- nastavna baza Klinika za kardiohirurgiju, na koji se dr Milić javio, raspisan je u oktobru prošle godine, od kada su formirane dve fakultetske Komisije za pisanje izveštaja o učesniku konkursa, ali izborna procedura nije završena.
Dekanica Stanković Đorđević i kolegijum fakulteta negirali su Milićeve optužbe, navodeći da je njegov radni odnos prestao zbog isteka ugovora o radu, a nakon što je druga fakultetska Komisija 8. maja dala negativni izveštaj o njegovom izboru u zvanje redovnog profesora.
Članovi prve Komisije podneli su dva izveštaja- jedan na vreme ali bez potpisa većine članova, i drugi koji je potpisala većina, ali dostavila po isteku roka, zbog čega „oba nisu bila pravno valjana“.
Prema rečima dr Milića, izveštaj Komisije koji je potpisala većina je bio pozitivan po njega, ali je dostavljen „gle čuda, sa deset sati zakašnjenja“.
Dekanica je rekla da je dr Milić zbog produžavanja rokova za njegov izbor uputio prigovor Ministarstvu prosvete, koje je 7. marta obavilo vanredni inspekcijski nadzor i „ustanovilo da u ovom izbornom postupku nije učinjen nijedan propust“.
Prosvetna inspekcija je, istovremeno, naložila fakultetu da sa nastavnicima više ne zaključuje anekse ugovora o radu kojima im se produžava radni odnos do okončanja izbornog procesa za izbor u zvanje za koje su konkurisali, što je praktikovano do tada, već da se takvi radni odnosi raskinu zbog isteka ugovora, rekla je.
„Nakon toga smo to i činili, pa dr Milić nije ni prvi ni jedini nastavnik koji je došao u takvu situaciju, bilo ih je nekoliko“, rekla je dr Stanković Đorđević.
Međutim, dr Milić je na konferenciji za novinare kazao da je dekanica sa profesorima dr Aleksandrom Karanikolićem i dr Milanom Radojkovićem, koji su kao članovi druge Komisije, koju je nazvao „oktroisanom“, potpisali negativan izveštaj o njegovom imenovanju, nakon ovog inspekcijskog nadzora ipak potpisala aneks ugovora o radu čije se važenje produžava do okončanja izbornog postupka za njihov izbor u novo zvanje.
Iz dokumenata koje je dostavio medijima može se videti da je dekanica 20. aprila prošle godine obavestila Ministarstvo prosvete, odnosno njegovu inspekciju, o postupanju po naloženim merama u Zapisniku o vanrednom inspekcijskom nadzoru, od kojih je jedna bila raskid ugovora o radu a ne njegovo produžavanje, a već sedam dana kasnije zaključila anekse sa dr Karanikolićem i dr Radojkovićem.
Zapisnik o vanrednom inspekcijskom nadzoru urađen je još 31. marta te godine.
Dr Milić je takođe kazao da se u njegov neizbor za redovnog profesora „debelo umešala politika“.
Podsetio je da su druga dva člana Komisije koja je dala negativan izveštaj, dr Nenad Ilijevski i dr Aleksandar Redžek, inače profesori sa beogradskog, odnosno novosadskog Medicinskog fakulteta, bili među javnim ličnostima koje su potpisima podržale listu koalicije oko Srpske napredne stranke „Aleksandar Vučić- Srbija ne sme da stane“ na parlamentarnim izborima 17. decembra prošle godine.
Na konferenciji za novinare rukovodstva fakulteta i Univerzitetskog kliničkog centra, održanoj povodom „slučaja navodnog otkaza dr Milića“ početkom ove sedmice , u „delegaciji“ fakulteta bio je i novoizabrani dekan Aleksandar Mitić, koji će tu funkciju obavljati od oktobra, a koji je član Izvršnog odbora Vulinovog Pokreta socijalista, rekao je dr Milić.
„Na strani“ Medicinskog fakulteta bio je i v.d. direktora Univerzitetskog kliničkog centra dr Zoran Perišić, inače član Glavnog odbora SNS.
„Odluka o prestanku radnog odnosa dr Milića apsolutno nije povezana sa njegovim političkim angažmanom, osim što po mom mišljenju on koristi ovu situaciju za svoju političku afirmaciju. Zašto bi uostalom članovi Komisije iz Beograda i Novog Sada (dr Ilijevski i dr Redžek, prim. aut.) imali bilo kakav interes da ospore kredibilitet dr Milića koji izlazi na lokalne izbore u Nišu?“, rekla je tada dekanica Stanković Đorđević i dodala da „nije član nijedne stranke“, te da za devet godina, koliko je na toj funkciji, „nije imala nijedan politički pritisak“.
Izborni proces u ovom slučaju se između ostalog odužio i zbog toga što su profesori kardiohirurgije sa medicinskih fakulteta u Beogradu i Novom Sadu odbijali da uopšte učestvuju u radu Komisije za izbor dr Dragana Milića, kazala je.
Dr Ilijevski, član Komisije sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, iz uže naučne oblasti hirurgija sa anesteziologijom, koji je odlučio da uzme učešče u njenom radu, na kraju je ipak izdvojio mišljenje i odbio da potpiše referat o Milićevoj kandidaturi.
„Nažalost, prvi put u svojoj karijeri se srećem sa slučajem u kojem je kandidat koji je pre 20 godina jasno definisan kao ’plagijator‘ stigao do pozicije vanrednog profesora i upravnika Klinike za kardiohirurgiju Nišu!!?? Kako je u međuvremenu u čitavu priču ušla politika, u kojoj mi najviše smeta navodna umešanost ’Beograda‘ u onemogučavanje razvoja kardiohirurgije u Nišu, a i šire, to se sa gnušanjem ograđujem od takvih kvalifikacija!!!! Iz tih razloga odbijam da potpišem referat o ovom kandidatu“, naveo je dr Ilijevski.
On je „predložio“ Medicinskom fakultetu u Nišu, a posebno Katedri za hirurgiju, da „u svojoj kući reši problem, koji nanosi nemerljivu štetu čitavom fakultetu“.
V.d. direktora UKC dr Perišić, koji je i prodekan i profesor na Medicinskom fakultetu, dodao je da ovo što dr Milić radi „postaje politička borba“, ali da on „neće odgovarati na politička pitanja“.
On je kazao da je dr Milić izneo „masu laži o dekanici i njemu“.
„Iako se on očajnički trudi da sebe predstavi kao žrtvu sistema, UKC-a i Medicinskog fakulteta, on to sigurno nije. Država je napravila najmoderniju Kardiohirurgiju, na čijem je čelu, broj zaposlenih na klinici je porastao za 65 odsto, a obim posla za 100 odsto. Kardiohirurgija je u okviru UKC uvek dobijala najviše, a tvrdnje da je ugrožena su netačne i bezobrazne“, rekao je dr Perišić.
On je kazao da Kariohirurgija ne gubi i neće izgubiti status klinike, bez obzira što dr Milić više nije nastavnik na Medicinskom fakultetu.
„Kardiohirurgija ima dva nastavnika, što i jeste uslov da ima status klinike, a naša praksa je da i kada se dogodi da neka klinika ne ispunjava taj uslov nastavnici sa drugih klinika budu prebačeni tamo gde postoji nedostatak“, rekao je dr Perišić.
Dr Milić je ranije kazao da će njegov otkaz na Medicinskom fakultetu dovesti do toga da „Klinika za kardiohirurgiju izgubi status klinike, jer neće imati nastavnika kardiohirurgije u svojim redovima“.
Prema njegovim rečima, Kardiohirurgija bi za takav status morala da ima najmanje dva nastavnika Medicinskog fakulteta, od kojih jedan mora da bude iz matične grane.
Ona ima njih trojicu- njega kao kardiohirurga, anesteziologa i imunologa.
Na klinci postoje dva asistenta- kardiohirurga, kojima je on mentor, pa nakon njegovog otkaza „neće moći da doktoriraju“.
„Ali, Klinika za kardiohirurgiju znaće kao i uvek da odbrani svoje interese i interese naših pacijenata“, kazao je, ne precizirajući na koji način.
Dekanica odbila da odgovori na optužbe
Dekanica Stanković Đorđević danas nije odgovorila na pitanja našeg medija u vezi sa optužbama koje su upućene na njenu adresu.
„Nemam vremena, niti želim da ulazim u polemiku sa dr Draganom Milićem preko medija. Sve relevantne činjenice izneli smo na konferenciji za štampu“, rekla je dr Stanković Đorđević.
Danas joj je, inače, uputio pitanja u vezi sa zahtevom za njenu hitnu smenu sa funkcije „zbog kršenja zakona“, tvrdnjom o navodnom koruptivnom uticaju na članove Komisije dr Karanikolića i dr Radojkovića, koji se dovode u vezu sa napredovanjem njenog sina na fakultetu, pa su im produženi ugovori o radu „protivno nalogu inspekcije“, kao i sa ocenom da ona sama ne ispunjava uslove za produžetak radnog odnosa.
Odbačena krivična prijava direktora UKC protiv dr Milića
Dr Milić je na konferenciji za novinare saopštio da je Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu odbacilo krivičnu prijavu v.d. direktora UKC dr Perišića protiv njega kao rukovodioca Klinike za kardiohirurgiju zbog zloupotrebe službenog položaja tokom naučno- istraživačkog rada u vreme epidemije korone 2020. godine.
Prijava je, takođe, dostavljena Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu koje je stvarno i mesno nadležno da proverava da li su dr Milić, kao i članovi Etičke komisije Kardiohirurgije S.I, N.I, N.Đ, E.S, B.J. i M.B. izvršili drugo krivično delo koje je u njoj navedeno- falsifikovanje isprave.
Dr Milić je u januaru ove godine obavestio javnost da je protiv Kardiohirurgije podneta prijava zbog naučno- istraživačkog rada tokom kovid epidemije u vreme vanrednog stanja.
On je rekao da je tada rađeno istraživanje sklonosti kovid pacijenata za oboljevanje od tromboze „iz kapi krvi“, što je „standardna procedura za njihove pacijente pred kardiohirurške operacije, a ne bilo kakvo eksperimentisanje“.
Dr Perišić je na konferenciji za novinare rekao da je uprava UKC dobila upit iz jednog stranog časopisa da li je tokom ovog naučno- istraživačkog rada na Kardiohirurgiji, od marta do maja 2020, izvršeno krivično delo.
„Onaj ko sazna za krivično delo a ne prijavi ga i sam čini krivično delo. Zbog toga sam podneo krivičnu prijavu protiv ovlaščenog lica na Kardiohirurgiji, a ne protiv klinike, kako je saopštavano“, rekao je on.
Dodao da Kardiohirurgija nije imala pravo da formira Etičku komisiju, koju može da obrazuje samo UKC, ali ne i pojedinačna klinika koja je organizaciona jedinica.
„Pritom, u dokumentaciji vezanoj za ovaj rad korišćen je pečat UKC koji je Kardiohirurgija dobila tek 15 meseci kasnije“, rekao je v.d. direktora UKC.
Dr Perišić danas nije odgovorio na pitanja našeg medija vezana za odbacivanje krivične prijave.
Šta je odlučio Etički komitet Univerziteta?
Dr Milić je saopštio da je Komitet za profesionalnu etiku Univerziteta u Nišu na sednici 22. februara ove godine obustavio sve postupke protiv njega pokrenute na predloge nastavnika Medicinskog fakulteta, među kojima je bio i dr Perišić.
Na toj sednici su, osim predloga dr Perišića, razmatrani i predlozi „grupe nastavnika i saradnika Medicinskog fakulteta“ i dva predloga dr Miroslava Stojanovića, koji su zahtevali utvrđivanje odgovornosti dr Milića za povredu Kodeksa profesionalne etike.
„Cela ta sednica bila je posvećena samo meni. Svi ti postupci su obustavljeni i za mene je, dakle, rasprava o mojoj navodnoj neetičnosti završena 22. februara“, rekao je dr Milić na konferenciji za novinare.
On je dodao da je dr Perišić podneo predlog protiv njega u decembru prošle godine, kada je prva Komisija za pisanje izveštaja o učesniku konkursa dala pozitivan izveštaj o njegovom imenovanju za redovnog profesora.
„Pitam dr Perišića, koji se javno predstavlja kao hrišćanin, da li zna za devetu božiju zapovest- nemoj lažno da optužuješ bližnjega“, rekao je dr Milić.
Univerzitetski Komitet za profesionalnu etiku je mesec dana ranije obustavio i dva postupka protiv dr Milića koja su pokrenuta na predlog dr Milana Višnjića, bivšeg dekana Medicinskog fakulteta.
Dr Višnjić se u predlozima pozvao na činjenicu da je naučni časopis „Srpski arhiv za celokupno lekarstvo“ 2012. godine povukao iz štampe rad „Sindrom sistemskog inflamatornog odgovora kod hirurških bolesnika sa sepsom“ iz 2004, čiji je prvopotpisani autor dr Milić, uz ocenu da je „čist plagijarizam“.
Prema ovom nalazu, rad je „prevod sa engleskog jezika na srpski originalnog rada drugih autora koji je objavljen u stranom časopisu“.
Od 11 članova Komiteta, za pokretanje postupka glasalo je tri, dva su bila protiv, a šest uzdržano, uz ključno obrazloženje da je ovaj rad imao šest autora, pa „postupak protiv samo jednog ne bi bio u skladu sa načelom jednakosti iz Kodeksa profesionalne etike“.
Dr Perišić danas nije odgovorio na pitanja našeg medija u vezi negativnom odlukom Etičkog komiteta na njegov predlog.
„Ne ispunjavaju uslove za priduženje radnog odnosa“
Dr Milić je na konferenciji za novinare kazao da dr Stanković Đorđević i dr Perišić po Zakonu o visokom obrazovanju, članu 93. stav 3, ne ispunjavaju uslove za produžetak radnog odnosa nakon što su stekli uslove za odlazak u penziju, pošto „nisu ispunili uslove koji su važili za njihov zadnji izbor“.
U ovom članu navodi se da se nastavniku kojoj je navršio 65 godina života i ima najmanje 15 godina staža osiguranja može produžiti radni odnos ako ima najmanje 20 godina radnog iskustva u visokom obrazovanju i „ako je nakon sticanja zvanja redovnog profesora ostvario rezultate u naučnom radu, odnosno u umetničkom stvaralaštvu i u razvoju naučnonastavnog podmlatka na fakultetu koji su potrebni za izbor u zvanje redovnog profesora“.
Njima je produžen radni odnos u februaru ove godine.
Dr Stanković Đorđević i dr Perišić danas nisu odgovorili na tvrdnje da ne ispunjavaju uslove za produžetak radnog statusa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
