Dekanka Rudarsko-geološkog fakulteta o eksploataciji jadarita: Da, ali pod strogom kontrolom

Ona je, u intervjuu za nedeljnik NiN, navela da tu kontrolu može da obavlja Ministarstvo pomoću savremenih sistema monitoringa, koji omogućavaju da se u realnom vremenu prati sve, od sleganja tla, do zagađenja – i vazduha i zemlje i vode.

„Danas postoje senzori povezani sa satelitima preko kojih u svakom trenutku možete da znate sve šta se dešava. Koštaju, ali vrede. Kada je, recimo, građen ‘Ada mol’, čovek je iz Londona pratio vibracije i buku pomoću postavljenih senzora i zatvarao gradilište ako su pređene granice“, rekla je Abolmasov.

Na pitanje da li veruje da država može da kontroliše „Rio Tinto“ odgovorila je da ona to ne može da zna i dodala da to pitanje ipak treba postaviti nekom iz resornih ministarstava.

Ona je naglasila da je ovde struka obezvređena dok su, s druge strane, proširene mogućnosti da se svako izjasni na svaku temu, pogotovo na društvenim mrežama.

„Ja sam protiv toga da mi glumci pričaju o tome kako se vrši eksploatacija. Ne želim ni da doktori, ni ljudi koji su edukovani iz drugih oblasti, pričaju o stvarima o kojima sam ja edukovana najmanje pet godina i još plus godine rada u ovoj struci. Zamislite kada bi meni neko od lekara pričao kako treba da se sanira klizište? Ili kada bih ja neurohirurgu objašnjavala kako treba da se operiše neki neurološki problem? Svako može da iznese mišljenje, ali moramo da budemo svesni da su ona najčešće laička“, poručila je Abolmasov.

Ona je navela da Rudarsko-geološki fakultet neće izaći sa zvaničnim stavom o eksploataciji jadarita, jer je to „posao Ministarstva, a ne naš“.

„Rudarsko-geološki fakultet je, zajedno sa ‘Rio-Tintom’ našao mineral jadarit iz kojeg može da se ekstrakuje litijum. Mi treba da obezbedimo da se podzemna eksploatacija vrši shodno najvišim standardima i tu se naš posao završava. Mi nemamo nikakve veze sa onim što se dešava dalje sa sirovinom, to su tehnološki postupci u mašinskim postrojenjima i to je u domenu Tehnološkog i Mašinskog fakulteta, koja projektuju dalja postrojenja za preradu“, objasnila je Abolmasov.

Na pitanje šta su najveći izazovi projekta „Jadar“ odnosno eksploatacije jadarita, ona je ukazala da je „najveći problem otpad, odnosno jalovina koja će ostati nakon ekstrakcije litijuma, odnosno litijum-karbonata i bora iz same rude“.

„Ali ja kao geolog ne mogu da pričam o tehnološkom postupku, jer to nije posao rudara ili geologa, već posao ljudi koji se bave drugim tehnološkim postupcima a ne čistom eksploatacijom“, navela je Abolmasov.