Snežana Marinković/Foto: N. KovačevićDa bi privukao što veći broj kandidata i reafirmisao nastavničku profesiju, Pedagoški fakultet u Užicu je odlučio da samofinansirajući studenti prve godine studija, na svim smerovima tog fakulteta, ne plaćaju školarinu koja iznosi 82.000 dinara.
Prijave za upis su od 21. do 23. juna, a fakultet će, nakon prijemnog ispita 28. juna, upisati ukupno 220 studenata, od kojih će se o tršoku budžeta obrazovati 120, a njih 100 biće u statusu samofinansirajućih studenata.
Za učitelja školovaće se 40 budžetskih i 54 samofinansirajućih, za vaspitača 50 budžetskih i 16 samofinansirajućih, a za pedagoga 20 budžetskih i 13 samofinansirajućih, dok za trenera u sportu ima 10 mesta za budžetske i 17 za samofinansirajuće studente.
„Osim za budžetske studente, prva godina studija je besplatna i za samofinanirajuće studente na našem fakultetu“, potvrdila je za Danas prof. dr Snežana Marinković, dekanka Pedagoškog fakulteta u Užicu, koji baštini tradiciju obrazovanja učitelja dugu od jednog veka.
Takvu pogodnost, prošle godine, imali su studenti koji se obrazuju za pedagoge i trenere u sportu, a ove školske godine, ističe naša sagovornica, imaće je brucoši na svim smerovima.
Na pitanje zašto se fakultet odlučio da ne naplaćuje školarinu samofinansirajućim studentima i na taj način se odrekao dela zarade, dekanka kaže da je to pokušaj da se reafirmišu nastavnička zanimanja koja, poslednjih desetak godina nisu popularna među mladima, iako za njima država ima potrebu.
„Mladi se odlučuju da se školuju za profitabilnija zanimanja, iako su učitelji, nastavnici i pedagozi ključni za školu i ostale ustanove, a time i državu“, objašnjava naša sagovornica.
Kako će svršeni srednjoškolci reagovati na takvu pogodnost, kaže, ne može da pretpostavi i navodi da će se to znati kada se završi upis.
„U prvoj godini, svim studentima dajemo jednaku šansu i mislimo da je to pravedno. Možda na dan prijemnog ispita, iz nekih razloga, nije svako pokazao svoj maksimum i nudimo im celu godinu da se izbore za budžetsko mesto na drugoj godini studija“, navodi za Danas prof. dr Snežana Marinković.
Interesovanje za ta zanimanja je, dodaje, osim na užičkom fakultetu, smanjeno i na ostalim fakultetima koji nude programe iz društveno-humanističkih nauka, jer se mladi najčešće opredeljuju za druga i plaćenija zanimanja, poput informatičara.
S druge strane, dodaje, za poziv učitelja i nastavnika, osim specifičnih kompetencija koje se proveravaju tokom prijemnog ispita, potrebna je i ljubav za tu profesiju.
Kako je interesovanje za zanimanje učiteja mnogo manje, nego prethodnih godina, naša sagovornica procenje da bi, u dogledno vreme, moglo da se desi da ta profesija bude deficitarana.
„Nemamo podatak o tome koliko učitelja će, za desetak godina, otići u penziju. Možda će naon smene generacija biti manjak učitelja, jer je broj studenata, koji je završio master studije na učiteljskim i pedagoškim fakutetima, mnogo manji od broja koji je društvu potreban“, poručuje dekanka Pedagoškog fakulteta u Užicu, koji je u sastavu Univerziteta u Kragujevcu.
Vaspitači traženi
Za razliku od učitelja, kaže, vaspitači se mnogo brže zapošljavaju, jer za njima postoji velika potreba. O većem broju nezaposlenih učitelja, navodi da taj broj nije realan, jer oni već negde rade kao zamena u školama ili su angažovani u drugim delatnostima.
Primer iz Finske
„Bilo bi nabolje kada bi na jedno mesto za učitelja, vaspitača i nastavnika konkurisalo nekoliko kandidata, kako bismo još više radili na kvalitetu kadra. U nekim zemljama, kao što je Finska, to je prestižno zanimanje i na jedno mesto prijavi se mnogo više kandidata. Bili bismo zadovoljni da je i tako i kod nas“, navodi naša sagovornica.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
