Delfin juri ka Pekingu

Milorad Čavić Poslednje četiri godine Milorad Čavić ime naše zemlje uporno drži u samom vrhu plivačke elite. Dugo, predugo domaći plivači nisu bili ni blizu osvajanja evropskih i svetskih medalja, a kamoli obaranja rekorda. Sada se na svakom takmičenju podrazumeva da će na „konto“ Srbije otići najmanje jedno odličje i da će biti postavljen bar jedan rekord. Evropsko prvenstvo u Ajndhovenu nije izuzetak, a junak dana je naš najbolji plivač Milorad Čavić. On je plivajući u polufinalnoj trci, u svojoj omiljenoj disciplini delfin stilom, postavio novi evropski rekord: preplivao je ovu deonicu za 23,25 sekundi, čime je za 13 stotinki nadmašio dosadašnji rekord iz 2005.
Uprkos tome što je rođen u SAD (Anhejm, 31. maja 1984) i što samo nekoliko dana godišnje provodi u Srbiji, Čavić je čvrst u odluci da brani boje naše zemlje. Prve plivačke zamahe načinio je s deset godina u PK Partizan, kod vrsnog plivačkog stručnjaka Petra Popovića. Prvo takmičenje na kojem je učestvovao bilo je Prvenstvo Jugoslavije 1995. Plivanju se ozbiljno posvetio tek s 15 godina. Samo godinu dana kasnije nastupio je za plavi tim na Olimpijadi u Sidneju 2000, na kojoj je doživeo diskvalifikaciju. Čavić se, međutim, ubrzo pridružio najboljim svetskim i evropskim plivačima. Na omladinskom Evropskom prvenstvu 2001. okitio se zlatnom medaljom u „najdražoj disciplini“, takođe postao je omladinski prvak Evrope na 50 metara slobodno. U periodu od 12. decembra 2003. do 26. marta 2004. bio je nosilac svetskog rekorda (50.02 sekunde) na 100 metara, delfin koji je postavio na Evropskom prvenstvu u Dablinu 2003, a ovaj njegov „prolaz“ i danas se vodi kao evropski rekord. Na istom takmičenju osvojio je srebrnu medalju u trci 50 metara slobodnim stilom. Na šampionatu Evrope u Helsinkiju u decembru 2006. odbranio je titulu prvaka Evrope na 100 metara delfin, a osvojio je i drugo mesto u disciplini 50 metara slobodno. Sredinom decembra 2007. na EP u Debrecinu u malim bazenima takođe je osvojio zlatnu medalju.
Svoje sjajne rezultate Milorad Čavić često pripisuje treneru u SAD Majklu Botonu, dok je najveći „krivac“ za njegovu ljubav prema plivanju drug iz detinjstva Miloš Nedić. Sada, posle obaranja još jednog rekorda ostaje samo da nagađamo koji su njegovi krajnji dometi u Pekingu na predstojećim Olimpijskim igrama. Pokazao je da može mnogo, pa od njega ne možemo ni očekivati ništa drugo nego da i u dalekoj Kini juriša na odličje. Ovo je, inače, treći najbrži rezultat na svetu, a da nadmaši i taj najbolji imao je priliku sinoć u finalnoj trci.