Deljiva vlast i nedeljivo dostojanstvo

Žene su tražile više – više novca za svoj rad, bolje uslove rada, više dostojanstva, ravnopravniji tretman, mir koji je uslov životu.

Tražile su više zato što su u svim delovima sveta tretirane kao nešto manje: kao jeftina, potrošna radna snaga, kao one koje proizvode topovsko meso, čiji je jedini zadatak da rađaju, ali ne i da odlučuju o tome da li će se ratovi uopšte povesti.

Budući da su uvek bile nečije, dostojanstvo im je dolazilo preko tog nekog čije su bile, a ne zato što im je samo po sebi pripadalo.

Mera dostojanstva se najzad često određivala na osnovu njihove smernosti, najpoželjnije ženske vrline, i požrtvovanosti za drugoga.

Briga – emotivni rad, bivanje za drugog – glavni je rad žene, možda i jedini koji se ikada cenio.

Dan žena je stoga revolucionaran dan, dan ženskog štrajka, ma koliko da se u međuvremenu premetnuo u nešto drugo – nastavak dana zaljubljenih ili dan majki.

Ono što on obeležava jeste žudnja za emancipacijom, oslobađanjem od vlasti drugoga.

U osnovi mu je nepristajanje na drugorazredni položaj, na diskriminaciju zbog koje su žene nešto manje i manje vredne samo zato što su žene.

U njega je upisana težnja da se svet učini ravnopravnim mestom u kojem će se vlast deliti i u kojem će dostojanstvo biti nedeljivo.

Imenovanje 8. marta tim danom trebalo je da naglasi i potcrta da svest o tome nije oduvek bila tu, da je s mukom prizivana, da su prava tu od juče i da je njihovo dodeljivanje tek pola posla.

Pre sto godina žene u Srbiji, a i širom sveta, bile su nečije, a ne svoje.

Po pravu, po običajima, po većinskom mišljenju, a to su zdušno podržavale crkva i nauka.

Sto godina kasnije smo svoje i biramo da li ćemo, kada i koliko postati nečije.

Dan žena je tu da nas podseti na blisku prošlost naših pretkinja koje to nisu mogle, a i onih koje su štrajkovale da bi one, a i mi danas, imale više – da bismo bile jednake, a ne jednakije.

Dan žena tu je i da nas upozori na to da je osvojeno krhko i da se odlukom nekih konzervativnijih vlasti možemo lako vratiti u vreme kad smo nad sobom imale gospodara i starešinu.

Ako ima neku svrhu, a da to nije prilika za prigodni poklon, ovaj datum bi trebalo da nas makar za trenutak navede da se zapitamo: da li je našim pretkinjama bilo dobro, da li su okolnosti njihovog života bile pravične, i možemo li zamisliti da se tamo vratimo?

Ako na sva pitanja odgovorimo odrično, red je da razmislimo i kako ćemo se boriti ako nam se na prava udari.