U Srbiji je i pre pandemije postojao ogroman uticaj vlasti na medije koji koriste javne resurse, pandemija je iskorišćena samo kao još jedan povod da se demonstrira zavisnost ovih medija od vlasti koja se plaća bezuslovnom privrženošću.
Krize i vanredna stanja su tradicionalno bile prilika izvršnim vlastima, ne samo autoritarnim, da prošire svoja ovlašćenja i učvrste svoj uticaj. Mediji nisu izuzetak. Autoritarni režimi u tom pogledu koriste sve raspoložive resurse kako bi održavali ovu zavisnost i kontrolu, krizne situacije to samo olakšavaju, kaže profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević.
On ocenjuje da u Srbiji postoji oštra podela između medija koji su produžena ruka i oruđe vlasti i onih koji su kritični prema njoj, a ta se podela, što pokazuju i istraživanja, proteže i na politička i vrednosna opredeljenja građana.
– Problem je što mediji koji se ponašaju kao oruđe vlasti koje se koriste protiv svih njenih kritičara i protivnika, jesu oni mediji koji koriste javne resurse ili su na neki drugi način privilegovani od vlasti. Stvaranje različitih radnih grupa koje bi trebalo da poboljšaju ovo stanje ne rešava taj problem, ono može samo još jednom da ukaže na ono što se i golim okom vidi, da vlast uređuje medije koji zavise od nje. Napreci koji se ostvaruju jesu povremeni ustupak ili dar gospodara, ne uspostavljanje mehanizama koji bi trebalo da obezbede nezavisnost medija, jasan je Pavićević.
U susret izborima, čini se da se pritisci vlasti na nezavisne medije pojačavaju, kao i progon neistomišljenika koji se lansira preko onih medija bliskih vlasti.
Na pitanje da li se radi o direktnijim pritiscima, cenzuri ili pak autocenzuri kod drugih pomenutih, Pavićević odgovara da su u pitanju razrađeni mehanizmi koji se samo po potrebi aktiviraju.
– Ono što je karakteristično za ponašanje predstavnika vlasti u Srbiji jeste stalna izborna kampanja koju vode u medijima i pomoću medija. Predstavnici vlasti su u stalnom “predizbornom stanju”, koje se pred izbore samo intenzivira. Mehanizmi kontrole su toliko normalizovani i uhodani da nije potreban neki dodatni pritisak, pred izbore se ovi mehanizmi samo češće aktiviraju. Veliki deo Srbije, koji ne prati medije u kojima se kritikuje vlast ne zna, a često ne može ni da zna, šta vlast radi, u kakve afere su upleteni njeni predstavnici, šta poseduju, kako su do toga došli, kako funkcionišu institucije ili kako se troši novac iz budžeta, objašnjava sagovornik Danasa i dodaje da “građani znaju ono što vlast želi da znaju”.
Značajnu polugu u vršenju vlasti čine upravo tabloidi, dodaje Pavićević, koji su “isturena udarna pesnica režima usmerena prema kritičarima i protivnicima”.
– Delovi institucija i tabloidi, u tom smislu, rade isti posao, oni su deo mašinerije čiji je cilj održavanje vlasti i korišćenje javnih resursa za vlastite potrebe. Zbog toga ne čudi “dobra saradnja” institucija, posebno onih bezbednosnih i finansijskih, i tabloida. Nekim tabloidima na raspolaganju su potrebne informacije koje diskredituju kritičare vlasti i opoziciju ili pomažu promociji stranke na vlasti. Zbog toga bih tabloide, mada ne samo njih, posmatrao kao instrumente autoritarne vladavine režima, ne kao medije, zaključuje Pavićević.
Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.