Demograf Nikitović o smanjenju broja stanovnika u Srbiji: Iako je tačno da zemlju napušta značajan broj građana, zanemaruje se nekoliko aspekata

Uprkos uobičajnim uverenjima o velikom odlivu stanovništva u inostranstvo, ovom negativnom bilansu u mnogo većoj meri doprineće činjenica da je u Srbiji očekivano trajanje života jedno od najmanjih u Evropi, a da se broj rođene dece, uprkos merama koje su usmerene ka podsticanju rađanja, ne menja značajnije.

U razgovoru za Danas Vladimir NIkitović, naučni savetnik u Institutu za drušvene nauke, ističe da je najveći problem države dugotrajno nizak natalitet i regionala depopulacija koja ostavlja opustošene delove zemlje.

Osvrćući se na migracije on ističe da se radi o dinamičnom fenomenu, koji dosta zavisi i od koraka drugih država (da li pooštravaju ili ublažavaju procedure za strance), i koji pri tome ne mora nužno biti loš za Srbiju.

– Regionalna depopulacija je naš najveći demografski problem. Neće propasti ni Beograd, ni Niš, ni Novi Sad, propašće manji gradovi koji su osnova razvoja jedne države. Negativne emigracione stope iz većine gradova u Srbiji neće promeniti mere koje stimulišu rađanje. Nastaviće se porast stanovništva u Beogradu, Novom Sadu… iako ti gradovi takvi kakvi su postaju neuslovni za ovoliki broj stanovnika – navodi Nikitović, koji je i jedan od autora studije „Ljudski razvoj kao odgovor na demografske promene“.

U ovoj publikaciji navodi se da neće svi regioni u podjednakoj meri ostati bez stanovnika.

Dok će Beograd, koji je i najgušće naseljen deo Srbije, izgubiti 3,8 odsto stanovnika, a Vojvodina 19,4 odsto, Južna i Istočna Srbija ostaće bez 33,4 odsto a Jugoistočna Srbija preko 40 odsto stanovnika.

– Ako se nastave postojeći trendovi u stopama rađanja i doživljenja (što podrazumeva njihovo blago poboljšanje), 18 od 25 oblasti u Srbiji bi do 2100. godine izgubilo više od polovine svog stanovništva…. Borska oblast bi čak dočekala kraj ovog veka bez mladog stanovništva, što je već sada slučaj sa nekim naseljima u tom području. Čak i kada bi se ostvario scenario visokog fertiliteta, koji podrazumeva idealno sprovođenje politika usmerenih ka povećanju broja rođenih, u 12 od 25 oblasti bi se broj stanovnika više nego prepolovio do 2100. godine – konstatuje takođe deo izveštaja čiji je autor sagovornik Danasa.

Nikitović navodi da se radi o značajnom problemu koji ne privlači dovoljno pažnje ni javnosti a ni donosilaca odluka koji su usmereni ka merama za podsticaj rađanja i zadržavanje građana u zemlji.

U pogledu drugog, on objašnjava da iako je tačno da Srbiju napušta značajan broj građana, zanemaruje se nekoliko aspekata.

Prvo, dobar deo njih čine ljudi koji ne odlaze trajno već sa idejom da zarade neki novac i da se vrate, i drugo, minus koji na taj način nastaje biva delimično nadomešten dolaskom građana susednih zemalja pre svega BiH i Crne Gore u Srbiju.

– U odnosu na prethodnu deceniju, pa čak i prvih par godina ove, menja se priroda migracija. Ljudi u najvećem broju ne odlaze više sa idejom trajnog odlaska. Dobar deo odlazi na određeno vreme sa idejom da zaradi neki novac i da se vrati. Ovu grupu mahom čine osobe srednjeg i nižeg obrazovanja koje su privučene ublaženim merama za iseljenje. Neke od država koje su među glavnim destinacijama za srpske državljane, pre svega mislim na Nemačku, značajno su ublažile procedure. To je naravno urađeno iz krajnje pragmatičnih razloga, zato što im zbog starenja stanovništva nedostaju radnici u određenim zanimanjima, najčešće onim za koje je potrebno niže obrazovanje. Pri tome plata koji oni u Nemačkoj mogu da zarade višestruko je veća od one koju bi dobili u Srbiji. Stoga je u ovom slučaju finansijski momenat presudan. Postoji i druga grupa, a to su obrazovaniji ljudi za koje nisu presudni materijalni faktori, već neki drugi poput okruženja i političke situacije, i oni mahon odlaze sa namerom da trajno ostanu u inostranstvu – navodi Nikitović.

Kada se govori o odlasku najobrazovanijeg dela stanovništva, Nikitović ističe još jednu zabludu koja se tiče navodnog ogromnog “odliva mozgova” iz Srbije.

Kako objašnjava, kada se čuje informacija da 70 odsto mladih želi da napusti zemlju, zaboravi se da neće svi ti ljudi i otići.

– Samo će mali broj na kraju emigrirati jer migracije nisu lak proces. Takođe, obrazovaniji ljudi kada napuste Srbiju često i ne ostaju u zemlji u koju su prvobitno otišli, već nastavljaju da menjaju mesto boravka. U vreme digitalizacije neki se i vraćaju da bi odavde radili. Čak i oni koji se ne vrate nisu potpuno izgubljeni za zemlju jer oni mogu da doprinesu svojim znanjem i iskustvom iz inostranstva – objašnjava Nikitović.

         Odlaze i stariji

Procene o broju ljudi koji iz Srbije odlaze dosta se razlikuju u zavisnisti od izvora podataka i metodologije, međutim demografi se slažu da je najrealnija procena Ujedinjenih nacija u kojoj se navodi da je sredinom 2020. godine oko milion državljana Srbije živelo u inostranstvu.

Vladimir Nikitović kaže da je digitalizacija globalno donela veću mobilnost tako što je omogućila da se mnogi poslovi rade van radnog mesta. Pored uticaja koji je digitalizacija imala primećuje se i uticaj pandemije, tokom koga su ljudi počeli da preispituju svoje izbore, i to tako što sve više ljudi u životnom dobu između 40. i 50. godine odlučuje da emigrira.

“Mi još uvek nemamo dostupnu statistiku koja bi to potvrdila, ali postoje takvi primeri. Ne bi bilo ništa neobično da nakon pandemije svedočima takvom jednom novom trendu, s obzirom na promene koje okružuju migracije koje su jedna dinamičan proces”, navodi Nikitović.